Trnova ružica, uključujući FAQ

– Zlotvore mali, znam da ćeš mi tražiti bajku te večeras dođoh pripremljen!

– Odlično, taman da se ne svađamo.

– Jeste. Dakle imam na meniju nekoliko bajki – „1000 evra od akcija“, „Koridor 10, evropska žila kucavica“ i zbirku kratkih priča i dosetki pod nazivom „Šeikove pare – reci sve želje, reci šta treba“. Biraj!

– Tata, opet si pio? Ili si gledao Dnevnik?

– A zašto ti, moliću, misliš da jedno isključuje drugo? Uostalom, Dnevnik samo trešten i možeš da gledaš. Dobro, ajde ti biraj bajku! Hoćeš Tri krmka? Gljivicu i čmaricu? Mačka papučara? Pepeljugu, Crvenkapu ili kakvu drugu mladu devu koja raspaljuje mašte režisera porno industrije i tera ih da prave rimejkove?

– To si mi sve pričao, hoću „Uspavanu lepoticu“!

– Može, ali od sada pa do kraja života to je za tebe „Trnova ružica“! Jes čuo? Mnogo si mi potpao pod uticaj Diznilenda i trulog zapada, nedopustivo je to ponašanje za jednog petogodišnjaka!

– Dobro, tata.

– Priča počinje u idiličnom kraljevstvu čiji je kralj godinama plodio svoju ženu, uspeha nije imao, okolina već počela da šapuće da je kraljica jalova kao napadači Crvene Zvezde, kad jednog dana kraljica zatrudni, a jednog drugog dana – devet meseci kasnije – rodi… ne može se reći dete, ali rodi ćerku. Kralj šta će, prihvati ćerku makar kao dokaz sopstvene plodnosti. Da se malo razgali, kralj organizuje gala krštenje pod šatorom, vo na ražnju, trubači, bahanalije, pozove gastarbajtere nadajući se poklonima…

– Tata, tata, šta su to gastarbajteri?

– Navlačiš me na digresije, ali puna definicija kaže da su gastarbajteri osobe koja na teritoriji strane zemlje zarađuje devize, prema istima se ophode štedljivo i troše ih isključivo na polovne automobile proizvedene u Volfsburgu, gostovanja Seke Aleksić u diseldorfskoj folkoteci, te dizanje spratova u rodnom Majilovcu, na sopstveni ponos, a zinat komšijama i celom selu. Opisna definicija kaže da je gastarbajter tvoj ujka Zoki koji ti donese celu milku od sto grama kad mercedesom dođe iz Beča za zavetinu.

– A ko su bili gastarbajteri kod kralja?

– To bejahu dobre vile, komada sedam, što bih ja logistički u ovoj priči da svedem na tri.

– Neka bude sedam, lepše mi nekako.

– Dobro, dobro. E sad začkoljica je u tome što je postojala i osma vila, koja nije bila tako bogata i ugledna, pa su je svi vremenom zaboravili. Jednom je čak bila i njena umrlica u „Politici“, dale ove ostale vile iz zajebancije. Uglavnom, kralj nije znao da je još živa te je nije ni pozvao na krštenje. I zna se kako to ide kad nekog ne pozoveš, on se naduri i uzjoguni. Ova osma vila koju nepravedno nazivaju „zlom vilom“ ili „vešticom“ dogega se do šatora – kao došla da preda poklon princezi.

– Šta joj je kupila?

– Polovni Suzuki svift, 2003. godište, nabudžen, frizirana kilometraža. Čekaj, pizda mu materina, pusti me da pričam. Dakle nije kupila ništa, to nije bilo u modi, nego čekala da ostale vile naređaju svoje smaračke poklone. Sad jedna dala princezi lepotu, druga lep glas, treća dobre sise, četvrta joj odstrani krajnike zbog viših interesa kraljevstva koje, zna se, može opstati samo savezom sa drugim kraljevstvima, a savezi se sklapaju brakovima. Peta joj pokloni dar da pravi urmašice, a šesta Mariju Šerifović jer je temeljan kamen za kupus važna stvar svakog domaćinskog zamka.

– A zla vila?

– E ona je čekala u prikrajku, jela onu rusku salatu i kulen, ni sarmu probala nije, kad ustade da preda svoj poklon. „Ovo dete će biti sjajno, ići će na dodatnu nastavu iz matematike, nevinost će ostaviti na ekskurziji na Palićkom jezeru kako valja i trebuje, ali kada napuni petnaest mladih godina ubošće se na vreteno i crći će ko govno!“

– Jao tata, opet horor!

– Nije horor, koj ti kurac, preživeće, kod Braće Grim svi prežive. Da su njih dvojica režirali Boj na Kosovu, to bi se pretvorilo u komediju sa elementima romanse između Obilića i Murata. Uglavnom, a na to ni matora vila nije mislila, ostala je još jedna gastarbajterska vila, Broj Sedam, i ona je uspela da ublaži kletvu ove matore: Princeza neće baš da crkne, ali će zajedno sa celim kraljevstvom da spava sto godina pre nego što se pojavi obdareni princ da je probudi svojim nabreklim… nežnim poljubom!

– Uf dobro je, taman sam se uplašio.

– Elem, kralju ni to nije pravo, što da on spava sto godina kad je taman provalio sistem na kladionici. Uvek juriš Bajern i Borusiju u fiksu, ukupna kvota da bude preko 2,50 i na konju si. A ko zna za sto godina kako će stvari stajati u Bundesligi? I zato kralj preduzme opsežne mere, zabrani sva vretena, razboje, šivaće mašine i drugu tkačku opremu. Novi Pazar preti otcepljenjem zbog potencijalnog kolapsa tekstilne industrije, većinu građanstva zabole briga, ionako kupuju džins od Kineza. Pa nije li bolje, kupiš nekoliko jeftinih stvari i kombinuješ?

– Bolje je, samo pričaj dalje.

– Nego šta nego je bolje. A ne tvoja majka, daje pare na markiranu odeću. Oće marka da joj zaštiti jajnike i bubrege da se ne prehladi? Hoće li?

– Neće, samo pričaj.

– Dabome da neće. Ide vreme, na krštenje se i zaboravilo, jer ređaju se nove godine, božići, uskrsi po svim kalendarima, slave, preslave, veridbe, svadbe, ispraćaji, daće… jednog petka, a beše to baš kada je princeza napunila petnaest mladih godina, kralj sa dvorskom svitom krene na kurve. Stigle, čuo je, neprskane iz moldavsko-rumunskih vrleti, garantovano nezarazne te stari kralj reši da se malo razgali. Sad da skratim ovaj klimaks priče jer mi neopisivo ide na mudo: princeza se popne u potkrovlje dvorca, tamo neidentifikovana žena prede vunu, i glupača mala se ubode na vreteno!

– Iju!

– Otkud ti to „iju“? Opet sa babom i njenim komšilukom pratiš serijski program od osam uveče?

– Kako je mogla ta žena da prede vunu kad…

– Ne pitaj, to ne znaju ni Grimovi, a ti ako te kopka, piši Mythbastersima! E neka sam ti rekao… I sad zamisli tu idiotsku situaciju, celo kraljevstvo spava jer je princeza maloumna, mada to i nije loše, da ja mogu da spavam 100 godina da se odmorim, a ne kuća-poso, poso-kuća…

– Mama kaže da ti ideš kauč-kafana-kladionica, ona to zove 3K.

– A tako kaže? E naću ti maćehu, evo tu me pljuni. Spava kraljevstvo, odzvanja zamak od hrkanja, obrastao bršljan oko dvorca, ambrozija se raspomamila, Nada Macura upozorava alergične da se paze… ide vreme i nakon sto godina mladi princ nabasa na tu džunglu. Radoznalosti radi, on istovari kosilicu iz svog hamera, prokrči onaj korov i upadne u zamak. Vođen instinktom i potrebom autora da bajke za decu budu sasvim kretenske, princ nepogrešivo dolazi do mlade usnule princeze, budi je svojim nabrekl… nežnim poljubom i od tog momenta nastaje idila, opšte blagostanje i čiča miča i got…

– Polako, gospodine tata. Pitanja imam tri. Kako je princ našao zamak?

– GPS sine, ne budi seljak. Pitaj dalje.

– Koliko je godina imao princ?

– Zanimljivo pitanje. Nema konkretnih navoda, znaš, pisci bajki nisu računali da će imati posla sa tobom. Ali ja kažem da ima 17 godina, da bih predupredio dalje neprijatnosti koje mogu da nastanu ako je princ punoletan pa se ispostavi da je zavodio maloletnicu. I ovako može da mu prišljamči obljuba jer žena spava, a on naskače na nju kao ker u teranju.

– Zadovoljan sam odgovorom. Još jedno pitanje – gde su zaboga vile?

– Ah sine, znaš kako se kaže – Salcburg-Menhengladbah-Malme, to je Bermudski trougao za gastarbajtere. Kad dotle dođeš, ni Vankuver nije daleko. Čiča miča i gotova priča.

– Zahvaljujem.

– Blagodarim. Lepo spavaj.