-Turistička agencija „Svecki putnik“, izvolite?
-Dobar dan! Ovde Stevan Sinđelić, išao sam preko vaše agencije na Panonsko more.
-Hm! Gospodine Sinđeliću, ne mogu da se setim da smo mi ove godine u ponudi imali turu na Panonsko more.
-A na turi za Egejsko imate pune šarage Stevana Sinđelića, je l?
-Nisam sigurna da vas razumem…
-Lažem vas, gospođo, nisam Stevan Sinđelić. On se čovek razneo dinamitom, a da nije stigao Karađorđeve šnicle probati.
-Ne znam čoveka zaista. Opet vas ne razumumem, zašto lažete?
-Zato što ste vi mene lagali k’o Crvenkapu kad sam uplaćivao more , pa reko’ da vam vratim istom merom.
-Ja?! Taman posla…
-Da li ste znali da Grčka, članica Evropske unije, ima toliko tanke kanalizacione cevi da ne smete bacati u klozetsku šolju osran papir osim ako ne želite da vam se u sobu vrate sva govna izasrana još od vremena Aristotela?
-Ju! Nisam znala, pa gde ga bacate?
-Pošaljem ga poštom mami koja me ubedila da idem na more.
-Nemojte tako. Jeste li se žalili našem vodiču?
-Jesam, ali nismo se razumeli. Ne pričamo istim jezikom. Čak i da pričamo, ne može turistički vodič Grcima na brzinu da proširi cevi, nije nas Milutin Mrkonjić vodio.
-Kako molim vas, pa naša Eržika govori tri jezika.
– Govori, ali engleski, grčki i mađarski. Srpski govori k’o da ima proširene vene po mozgu.
-Dobro, Eržika je mađarica i malo meša padaže, ali zna srpski. Nemojte molim vas…
-Jeste Mađarica, prava. Ali ne meša padeže nego vulvom sezonski oparene grčke kurčeve dok ja tražim more po hlamidiji k’o da je lavor.
-Kako zaboga? Pa zar vam more nije bilo na manje od kilometar daleko? I kakvoj hlamidiji sad?
-Jeste na kilometar, ali paraglajderom. To mesto gde smo bili je neka selendra koja se zove k’o polna bolest. Tako i miriši!
-Pa dajte molim vas, nije sve tako crno…
-Nije! Nisam ja crn, beo sam k’o lišaj. K’o da sam u Resavskoj pećini letovao. Pet dana sam prolivao prolive i povraćao pijaću vodu koja me je otrovala. Kad sam ozdravio stigli monsuni i jebiga…
-Odakle monsuni u Grčkoj?
-Naljutio se Posejdon jer mu Afrodita nije dala pičke! Otkud znam… padala je kiša da’noć, mislio sam da će mahovina i šampinjoni pa meni da se izrastu.
-Dobro. To nije naša krivica. Mi tu ne možemo ništa.
-U pravu ste, ali možete da mi novčano kompenzujete sav preostali bol koji ste mi naneli.
-Možemo, ali nećemo. I tu vi ne možete ništa.
-U pravu ste, ne mogu ništa. Mogu samo da vas napljujem u novinama i to mi je sve…
-Gospodine, kako beše, Sinđeliću. Možete samo da nam popušite kurac! E tako, doviđenja prijatno.
U međuvremenu, razglednica mami:
U Grčku smo u frižider-torbi uvezeli čak i ljutu papriku i paradajz da ne moramo tamo da kupujemo, a sa grčke plaže smo kući izvezli veliki kamen. Za kupus! Umočili smo noge u slano egejsko more i kurčeve u masnu Grkinju. Bilo nam je lepo, idemo i dogodine.