U odbranu tinejdžerki koje kupuju Zorannahinu knjigu

Ovih dana se digla neka kao frka oko toga što zamisli jebote, tinejdžerke kupuju glupu knjigu koju je “napisala” modna blogerka. Jao, svet se bliži kraju, singularitet stiže, jer su TINEJDŽERKE POČELE DA KUPUJU GLUPOSTI.

Dobro, svi ćemo se složiti, nema ništa gore na svetu od tinejdžerki, možda eventualno crevna infekcija nematodama i ISIS, ali moć tinejdžerki da promene tj. sjebu svet je realno veća. Ali da vam objasnim: tinejdžerke kupuju masovno proizvedene gluposti od kada postoje pojmovi “tinejdžerke” i “masovno proizvedene gluposti”, dakle već nekih pola veka.

To je posledica poremećaja stručno nazvanog “hormonoidno prouzrokovani debilizam” a kolokvijalno kao “tinejdžersko doba”. Nemojte pogrešno da me shvatite, nije ovo nikakva kritika tinejdžerki, jer tinejdžeri oba pola su govna. Potpuno ista bolest ih zahvata (gorepomenuti hormonalni debilizam), mada se malo drugačije manifestuje: muški smrde na jarčevinu i samo bi da u nešto gurnu dinču, ali makar u tom dobu prestaju da kupuju gomilu nepotrebnih gluposti tj. dečijih igračaka… Sve dok ne počnu da zarađuju neke pare, kada opet počinju da kupuju gomile gluposti tj. igračaka, samo sada idiotski skupih, tipa plejstejšni i motorcikli. Dok devojčice u tinejdž dobu ubacuju u petu, jer igračke postaju odeća, šminka i retardirani časopisi i knjige.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Dobro bre ćerko dal si normalna?[/typography] 

Nada koju gajim da će internet ubiti makar poslednje dve stavke se i dalje pokazuje kao neosnovana. Iako klinke gledaju klipove na Jućubu i vise na Instagramu i Snepčetu, a bogami i na Tinderu, i dalje imaju potrebu da im neko objasni kako da kao žene navigaju kroz zajeban svet koji od njih očekuje da budu lepe, mršave, samostalne, da novce zarađuju i da decu rađaju i da ga primaju u dupe, naravno.

I zato i dalje opstaju ženski časopisi, samo sada imaju i onlajn verzije, a na njih se nadograđuje cela supkultura modnih blogerki, modnih vlogerki i modnih instagramerki, koje sada služe kao novi diktatori stilova, ukusa, pa čak i nekih “vrednosti”, i to na onaj način koji je sveti gral svim marketerima: navodno “neposredno”, direktnom preporukom s pozicije poverenja i autoriteta, a u stvari sponzorisano od strane istih tih marketera i brendova koje promovišu. Jebiga, tako to ide, ni meni se ne sviđa ali nije toliko loše recimo kao infekcija creva nematodama.

Naravno, mojoj ćerci ću se truditi da pomognem oko svih tih stvari, što pre svega znači da joj pomognem da iskulira što više može i da se ne opterećuje svime gore navedenim, al jebiga, to kako će se nositi sa svim tim sranjima je do karaktera jednako koliko i do onoga što poneseš iz kuće. A pored toga, kako da je pripremim za stvari koje ni ne znam da će se pojaviti, pa evo pojave kao što je Zorannah nisu bile zamislive pre samo desetak godina?

Osim što takve konkretne pojave jesu bile zamislive, jer ih je bilo koliko hoćeš, samo nisu sve imale muda i sreće da izađu na televizor ili u časopis. I zato ajde prestanite da kenjate o tome kako je Zorannah nešto strašno i da kvari naše mile devojčice. Mislim, govno je to što ona radi, ali ništa drugačije od svih govana koje devojčice kupuju od kada postoje lepota, stil i zabava kao “industrije”. Još su američki muzički moguli pre 50 godina u doba Bitlsa provalili priču: tinejdžerke su najvažnija moguća ciljna grupa za sve živo.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Isto sranje nekad i sad.[/typography] 

Jer i kada nisu mejnstrimare koje peglaju kosu i broje dane do prvog izlaska na Fristajler, to jest kada im je od potrebe za pripadanjem čoporu izraženija potreba za time da izraze sebe, onda traže neki način da budu supkultura, bilo kroz muziku, kroz interesovanja za marginalne stvari, kroz knjige koje čitaju… A sve to će se već naći neko da im proda, tačno u pakovanju koje im treba, bilo ono crno-gotičarski-heseovsko ili japansko-manga-animastično ili prosto Zorannahastično.

Da, čak i Zorannah tj. njeni pratioci su neka supkultura, ma koliko to možda čudno zvučalo. Stvar je prosta: svi dušebrižnici što kukaju oko rijelitija i farme, em što greše na fundamentalnom nivou, em što ne barataju osnovnim podacima. Jer klinke skoro uopšte ne gledaju Farmu ni Parove. Klinke u stvari sve manje uopšte gledaju teve. To rade matorci, naviknuti na teve kao osnovni izvor zabave, i pa nije ni čudo da tinejdžeri traže nešto drugo, neku alternativu od mejnstrima svojih roditelja, Jućub umesto tevea. Jer to tinejdžeri rade.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Sklonite fokus sa mene, ima ova zemlja većih problema: vegetu u pajdu, Sinišu Ubovića i tonus hljeba.[/typography] 

Zorannah im baš to i prodaje: objašnjava im kako da budu žene koje imaju stila, dakle samostalne i cenjene u društvu (na stranu šta ja mislim o tom stilu, mada realno i nije loš, i da ponovim, na stranu što je to sve prodavanje magle, u referentnom sistemu tinejdžerke to ima veliku vrednosti, tako da, jebiga, objektivno ima veliku vrednost). Zato je tinejdžerke idolizuju, jer matorci im u velikoj većini slučajeva ne nude apsolutno ništa što je relelvantno za njihov životni trenutak, pošto su ubijeni u pojam dnevnom rutinom mašine posle koje im ostaje energije samo za curenje mozga na uši ispred tevea. Za matorce je već kasno i ko ih jebe, uostalom, ne mogu da nam pomognu, takvi kakvi su, da izgradimo bolje društvo – al za to nije kriva Farma ni Peconi, nego, naravno, potrošačko društvo. Ali to ste već znali.

A jeste li znali da ni klinke koje čekaju da kupe Zorannahinu knjigu na sajmu isto ne mogu da nam pomognu da izgradimo bolje društvo, jer su, jebiga, samo klinke, i ne znaju gde je dupe a gde levo? I to je sasvim u redu. I zato nema šta da ih kritikujemo niti da im se podsmevamo. Mislim, da ne govorim koliko je lako podjebavati tinejdžerke, toliko da to kao izvor šege i salvi smeha mogu da rade samo netalentovani paćenici. Klinke treba da se interesuju za kojekakve gluposti, jer su, zaboga, klinke.

I zato je mentalno ograničeno zgražavati se nad time, jer nije kao da su klinke pre Zorannah čitale samo Apolinera i Čehova i gledale Tarkovskog i Kurosavu. Jeste, nekada su klinke na sajmu knjiga čekale u redu na potpise Desanke Maksimović ali uglavnom jer su ih organizovano škole slale, a i brate Desanka je pop poezija, samo za ondašnje vreme (i režim). Ljudi, Zorannah ni ne pretenduje na neku književnu vrednost jebote, pa po tom pitanju su Mirjana Bobić Čmojsilović i ona druga s dva prezimena sedam puta gore zlo, jer svoje banalna traljava opštemesna palanačka pisanija uvaljuju kao neku “književnost za žene” i uzimaju ozbiljne pare za to (i to isto od brendova od marketera, između ostalog, čisto ako niste znali).

S druge strane, bogoraditi nad “urušenim vrednostima” tinejdžerki je samo ograničeno i glupo, jer to su te iste vrednosti kao i u poslednjih pola veka, samo sada se sada manifestuju u skladu sa jućub dobom i opštim kurtonstvom Srbije kao društvenog i kulturnog prostora u kome ima malo šta vredno.

A sprdati se sa Zorannah kao što to rade hueheueh Ivanović i njegove četiri dinče je samo jadno, kao mali Pakistanac sa crevima zaraženim nematodama. Kome roditelji za rođendan poklanjaju mrtvog kanarinca u polomljenom kavezu. Dok ga ostavljaju zauvek Talibanima.