Umri muški

Ne, ti definitivno nisi Džon Meklejn koji se sam suprotstavlja hordama organizovanih loših momaka, niti je ovo vodič za samoubice pun subliminalnih poruka poput Diznijevih crtaća. Ovo je samo… šta znam, jebiga, ako nekad dospeš u toliki bedak da uklanjanje sopstvene ličnosti vidiš kao jedini lek i izlaz, onda bar to probaj da bude najmuškije moguće.

Psihoanalitički gledano, samoubistvo je autoagresivna, sadistička pobeda super-ega nad samim sobom, dok čika Frojd to povezuje sa potisnutim nagonom za smrću. Globalno gledano, većina sveta na samoubistvo gleda kao Velja Ilić na veganski švedski sto – sa gađenjem i prezirom. Sve abrahamske religije samoubistvo smatraju grehom, uz mali aneks da muslimani praštaju suicid ako je usko povezan sa raznošenjem dvocifrenog broja Jevreja na pijaci u Jerusalimu. Međutim, samoubistvo se nije oduvek smatralo pičkinskim činom, naprotiv. U staroj Grčkoj i Rimu, to je bila sasvim normalna rabota i na osobu koja je digla ruku na sebe se gledalo sa respektom. Najveće opravdanje za suicid su imali, gle čuda – Japanci, naročito u doba samuraja, gde je sepuku obred, odnosno harakiri poštovan i smatran kao sredstvo pomirenja sa neuspehom neke osobe ili kao čin protesta. Svi su čuli za urbanu legendu kako je pre 10-ak godina japanski ministar saobraćaja spakovao bajonet u škembe kao čin nepomirenja sa činjenicom da su vozovi u Japanu te godine kasnili čak 7 minuta u zbiru. Analogno tome, u Srbiji bi trebalo da na dnevnoj bazi iznose pune kese sa leševima iz Ministarstva za infrastrukturu.

Šta kažu brojke?

Prema podacima WHO, svake godine 20 miliona ljudi pokuša da presudi sebi, a 5 posto od tog broja i uspe. Među najkritičnijim zemljama se nalaze mahom bivše sovjetske republike (Litvanci su najugroženiji, jer posle svakog poraza Žalgirisa ili Lijetuvosa u Evroligi, bar pešes ljudi pošalje sebe ka Svetom Petru), sve vrste kosookih azijata, Mađari i čeljad sa Balkana. Lošu poziciju na tabelama bruto društvenog proizvoda ili slobode medija, Srbija nadoknađuje 13. mestom na listi prosečnog broja samoubistava. Godišnje oko 1500 ljudi uspe da namerno baci kašiku. Brankov most je omiljena destinacija za ovaj čin, i otprilike na svakih 10-ak dana neko odradi lastu u mutnu Savu.

Metode

Postoji mali milion načina da se sebi oduzme život, ali ovde ćemo pomenuti samo one najzastupljenije:

Utapanje

Smrt koja nastaje usled nedostatka kiseonika u mozgu i ulaskom vode u pluća prilikom refleksnog pokušaja uzimanja vazduha pod vodom. Najsigurnija metoda je skok sa visine u ladnu vodu, sa sve kamenjem u džepovima, tako da se eventualno izranjanje predupredi a i ako kamenje ne uradi svoje, tu je hipotermija tako da definitivno završavaš kao Di Kaprio u Titaniku. S obzirom na smrt u lepom okruženju kakva je voda, bez vidljivih tragova oštećenja na telu i nedoživljenog bola tokom izdahnuća, sasvim pristojan način da se samoubiješ muški. Jedino se pazi onog lika kod Pančevca, do sad je spasao preko 20 potencijalnih utopljenika. Posle još treba da mu budeš i zahvalan celog života. Užas.

Bešenje

Za ovu zajebanciju je potrebna sledeća aparatura: čvrsta tačka oslonca, koja se nalazi na većoj visini nego što je tvoja visina tela, štranjka/kaiš/kabl/sajla nosivosti veće od tvoje težine i umetnost vezivanja čvora naprednijeg od mašne na obući. Smrt nastaje velikim pritiskom na disajne puteve, karotidnu arteriju i jugularnu venu a svest se gubi posle nekoliko sekundi. Međutim, ovih nekoliko sekundi mogu da budu jako bolne i mučne, tako da je efektivnije metoda bešenja sa puštanjem tela u slobodan pad prilikom kog se lomi vrat i smrt nastupa maltene trenutno. Dužina slobodnog pada koja pruža najbezbolniju smrt je između metar i po i dva i po, dok surduknjavanje sa veće visine može da diferencira glavu i ostatak tela.

Kobejnovanje

Iako je samoubistvo vatrenim oružjem staro koliko i smom vatreno oružje, fakat je da je grandžer iz Sijetla najpoznatiji konzument ovog čina tako da se ovaj pravac može slobodno nazvati po njemu. Više od 50 posto svih samoubistava se odradi pištoljem ili puškom a najuobičajenije i najdelotvornije je prosipanje mozga po zidu ili pucanje u grudi. Zajeb je što nikad nisi siguran da li ćeš pogoditi mesto koje ti garantuje trenutni šatdaun ili ćeš možda promašiti za milimetar i umirati u najgorim mukama nekoliko minuta ili čak ostati biljka u invalidskim kolicima do kraja svog života.

Krvoproliće

Samoubistvo iskrvarivanjem najčešće stvara sliku neke zgodne ribe koja gola leži kadi prepunoj crvene vode, preko ivice visi njena ruka a na podu brijač za genitalnu zonu. Oko nje „El Ej Pi Di“, gomila detektiva, forenzičari i tako dalje… Klanje je svakako najženskiji metod suicida. Iako će presecanje bilo koje arterije mnogostruko ubrzati proces gašenja, uglavnom se ručni zglob izabere kao idealno mesto za atak, a pošto te vene imaju fi manji od dečije slamčice za sok, potrebno je mnogo vremena da istekne za smrt neophodnih 2-3 litra krvi. Ono što je zanimljivo za ovaj način samoubistva je to da je ponekad veći cilj privlačenje pažnje nego sama želja za oduzimanjem života, baš iz razloga jer se žrtva može spasiti ako se reaguje na vreme. Tako su čuvene priče gde su gej pederski vojnici sekli sebi vene ne bi li nekako dobili otpust iz vojske, a onda su ih vojne medicinske službe krpile uz dobacivanje: “Sledeći put ih iseci uzduž, govnaru, ili pucaj sebi u glavu ko čovek!“

Ispitivanje Njutnovog zakona gravitacije

Najazijatskiji način za samosmaknuće. Preko polovine samoubica iz Hong Konga izabere prozor nekog nebodera da isproba bandži slobodan pad. U principu je 10-ak metara visine sasvim dovoljno da se pri padu na zemlju dostigne brzina od 50 km/h, a prilikom naglog usporenja dolazi do rascepa unutrašnjih organa, tako da i ako ne prsne glavudža, što je malo verovatno, smrt je više nego izvesna. O frakturama kostiju da i ne govorimo. Ipak, često se na putu smrti ispreči neka krošnja, tenda ili nešto treće pa žrtva uspe da preživi, tako da nekad ni vrh Beograđanke nije sigurna odskočna daska ako se ne uzmu u obzir sve otežavajuće okolnosti.

Ovo su najčešće metode samoubistava. Ako si kreativan, možeš ih smisliti bezbroj, guranje žice u utičnicu, pišanje po trafostanici, pentranje na voz, gušenje ugljen monoksidom, voršipovanje cijanida, spavanje sa zmijama otrovnicama a la Kleopatra stajl, probanje zelene pupavke i slično. Ništa od navedenog ne preporučujemo, smatramo da je i najgovnjiviji život bolji i od najsrećnije smrti. Mada se o eutanaziji može raspravljati pod određenim okolnostima.

VIP samoubice

Kurt Kobejn – sačmara u vugla
Virdžinija Vulf – „neuspešno ronjenje“
Salvador Aljende – samomasakrirao se kalašom, poklonom Fidela Kastra
Hanibal – trovanje
Kleopatra – namamila kobru da je ujede. Mislim, da kobra ujede nju, ne ona kobru.
Van Gog (Nažalost ne Đule) – pištolj u grudi
Majkl Hačins (INXS) – obesio se kaišem
Adolf Hitler – pištolj u usta (nezvanično)
Ernest Hemingvej – takođe
Vladimir Majakovski – jopet isto
Branko Ćopić – overio Savski most

Što bi rekli u Mortal kombatu „Choose your destiny!“ I uvek imaj na umu da su muškarci tri puta skloniji samoubistvu nego žene. Sve je to njihovo maslo, majku im.