Uobičajne neprijatne društvene situacije

Socijalnim veštinama se učimo čitavog života. Najveći deo nas ponaša se u skladu sa okvirima prilagođenim uzrastu, kroz čitavo odrastanje i zrelo doba, ali ne treba zanemariti standardnu kategoriju društvenih imbecila. Od predškolskog, preko osnovne do srednje škole traje konstantna, surova borba, a na pobedničkom postolju nas čekaju prihvaćenost, identitet, poštovanje i žene. Ili sve to radimo zarad žena, ali to je već otvorena polemika u kojoj je učestvovalo mnoštvo autoriteta.

Sve u svemu, jedan veliki wolf pit, kako se Di Caprio izrazio u najnovijem Skorsezeovom filmu. Ono što je zajedničko svima, od harizmatičnih mahera, gospodara podijuma do ljudi koji su prethodnu deceniju proveli ubijajući kraljice u “Svetu Vorkrafta” je određena sigurna doza anksioznosti i sumnje u sopstveni nastup pri nekim, pa nazovimo ih vanrednim situacijama, iako su sa druge strane prilično česte. Bilo sopstvenim neprimerenim gestom, ili tuđom zaslugom, pojaviće se taj nelagodan osećaj, praćen neobjašnjivom mučninom u stomaku, kao da šetate Zemun Poljem u tri ujutru, sa peticom spida u gaćama.

Slučajan ponovni susret sa starim prijateljem/poznanikom

Sa koliko ljudi sa kojima ste se družili sa recimo šesnaest godina, se družite danas? Ti ljudi još uvek postoje. Neki su u zatvoru, ali većina slobodno tumara ulicama kao i vi. Eto ih u DISu kod frižidera sa pivom. Prva faza ovakvih neočekivanih nabasnuća je obostrano suptilno odmeravanje i glumatanje neprepoznavanja, dok se obe strane mole svim hrišćanskim svecima i slovenskim bogovima da do besciljnog razgovora ne dođe. Razlozi su mnogi. Neko ko je u periodu adolescencije izražavao sklonosti ka davljenju vršnjaka Radovim šalom, dnas je možda šef sektora u nekoj stranoj firmi, ili je bio na spiritualnom putovanju biciklom kroz Aziju. Najverovatnije nije, ali postoji teoretska mogućnost. Sami smo se promenili deset puta, a neko koga srećemo posle toliko godina, bar pet. To jednostavno više nisu isti ljudi, a ono malo zajedničkih stavova i interesovanja iz mladosti, sada su potpuno isčezli. Konverzacija koja sledi je mučna, besmislena i kao da traje čitavu večnost. Norme nalažu da sačekamo da sagovornik prvi okonča svoju trulu priču i krene sopstvenim putem, na šta pucaju obe strane, pa se agonija dodatno produžava. Između small talka umeće se ne neprijatna, već pre glupa tišina. Nelagodnost i suzdržanost na nivou partije pokera sa ruskom mafijom.

Lik 1: O, gde si liče dva?

Lik 2: E, gde si tebra?

Lik 1: …

Lik 2: …

Lik 1: Kako faks?

Lik 2: Batalio sam studije pre sedam godina na prvoj godini. Sad šljakam u opštini. Brate, državna sisa, znaš kako je slatka, cuc – cuc, mwa. Obožavam je.

Lik 1: …

Lik 2: …

Lik 1: E’o ble’a! Ajd, drago mi što sam te video.

Neprimerena izjava

Neprimerena izjava je najčešće bezazlena, ali zna da izazove ozbiljne posledice po izvaljivača. Najčešće neobavezno zapažanje, opaska izrečena čisto radi oživljavanja atmosfere, pretvara se u Permsku katastrofu koja je izbrisala 95 procenata života sa lica planete pre 225 miliona godina. Vic o Mađarima, drugarov drugar se zove Arpad. Dobra polovnjača, sestra prisutnog gospodina. Šeki srbski vojvoda, 80 procenata žurke čine studentkinje sociologije. Nakon ovakvih izjava, oči prisutnih se poput roja letećih, borbenih dronova ustremljuju ka nesrećniku, dok skala blama probija stadijum Žike Šarenice maskiranog u Avgusta. Često se ovakvi ispadi zaboravljaju do kraja večeri, a eventualne kontra mere variraju od zauzimanja pozicije objekta ogovaranja do otvaranja tikve tupim predmetom.

Lik 1: Kažem mu ja, ako mi uzmeš 80 evra za ruke, ja deo ne mogu da platim …

Lik 2: Čekaj sekund! Halo! Eto nas na Obilićevom za dva minuta. Ajd! Izvini što sam te prekinuo.

Lik 1: Ma nemam pojma šta sam počeo da pričam, pripišalo mi se opasno.

Lik 2: Pa evo ti odmah ovde na stepenicama gde je Francuz leteo, tu oduvek svi pišaju.

Lik 1: Haha, braćori! Pišamo po lešu Brusa Tatona, bole nas kurci, e!

Par francuskih diplomata, upravo silazeći niz pomenute stepenice: Choquant!

(Prethodni primer je zasnovan na istinitom neprijatnom događaju)

Boravak u nepoznatom (lošem) društvu

Dešava se da budemo poslednji drugar iz kraja, sa kojim se lik iz kraja druži. Obično se viđate jedan na jedanu kafani u starom kraju, komentarišete pizde, pljujete po crnim ovcama iz stare ekipe, i širite bezobrazne laži o sopstvenom uspehu, jer ni jedan ni drugi nemate priliku da se međusobno isproveravate, a ni nemate nameru. Onda dođe dan proslave nečega, i prilika za jednog od dvojice da se nađe u potpuno novom okruženju, na nesreću veoma gordih, sebičnih ljudi sklonim odbacivanju i omalovažavanju. Postoje dva standardna rešenja za ovakvu nepriliku:

1. Prati svog prijatelja/domaćina u stopu ne bi li izbegao samovanje i skidanje etikete sa flašice Staropramena. Pri biranju ove opcije obično saznajemo da su ljudi sa kojima prijatelj studira/radi mnogo interesantnije i važnije od nas samih, i da ćemo morati da otkačimo prikolicu.

2. Skoči bez sablje među zveri.

Pri biranju druge opcije lako se postaje žrtva klasne diskiriminacije i suptilne verbalne torture. Broj košulja i haljina u prostoriji po delu vašeg odevnog predmeta koji pripada trenerci označava dodatni keoficijent viška negativne energije koja će biti usmerene ka vama. Opcija elegantnog naduvavanja podignutih noseva i postavljanja botova na pravo mesto se isključuje, da se ne bi pogoršali odnosi sa domaćinom. Slušanje dosadnih razgovora miljama izvan sfera interesovanja gosta i izveštačenog kikotanja isfrustriranih fulja, uz uvek oprezno podignut gard, krasiće ostatak večeri. Nepisano pravilo nalaže, da je posle sat i petnaest do sat i trideset minuta u redu prema domaćinu izglumeti hitan telefonski poziv, i napustiti zgradu zbog “neke frke u kraju”.

 Javne svađe parova

Specifična situacija u kojoj ne moramo biti akteri, već je za prevrtanje želudca i nasumično skretanje pogleda ka neinteresantnim i običnim predmetima u sobi dovoljno samo prisustvo. Školski primer transfera blama. Dešava se da parovi iz ekipe kao arenu za svoja dugo odlagana razračunavanja izaberu prepun autobus na liniji 50, lokalni kafić, javno mesto u gradu, li neku drugu lokaciju gde će sve oči biti uprte u njih, te će scena epskih razmera biti zagarantovana. Brzo se sa zagrevanja u vidu standardnog osuđianja prelazi na iznošenje prljavog veša, na opšte iznenađenje okruženja. Ostatak ekipe ekspresno vadi telefone, jer ih baš u tim trenutcima interesuje šta se dešava na fejsbuku. Kako se sa povišenih glasova prelazi na autentično besno vikanje, ostatak ekipe se zbog propadanja u zemlju od blama već nalazi u jednoj od metropola vladajuće rase Drako reptilijanaca u unutrašnjosti planete. Heroj dana mora biti odvažna drugarica ženske strane, koja nevešto pokušava da smiri situaciju, naravno, samo je dodatno pogoršavajući. Plan i program subotnje večeri sa obilascima tri do četiri lokala i zagarantovan nedeljni mamurluk propada već oko jedanaest časova, bar što se tiče formata u kojem je trebao biti izveden. Najpametniji je ovde ispao svako ko je ćutajući nabadao neku 2d igru na telefonu, stojički podneo situaciju, i pustio vatru da se sama ugasi. Bilo kakvo iskrcavanje UMNIKA i KFORA samo će dodatno zapaliti dve zaraćene strane.

Pored navedenih, broj neprijatnih situacija raste u nedogled. Pijanstvo u treznom okruženju, trezno stanje u pijanom okruženju, zatvaranje vrata autobosa pred nosom, pred naravno punim autobusom (autobusu punom mladih žena, još veći horor), pojavljivanje na javnom skupu u neprikladnoj odeći, bilo kakvo okupljanje šire familije, i još mnogo toga, o čemu će biti reči u nekom od narednih tekstova.