Uplaši me da prestanem da štucam
Ako štucaš, narodno verovanje i praksa govore da je najbolji lek da se uplašiš. Tarzanija ti je na usluzi u novoj seriji tekstova kakve niko drugi ne sme da ti servira, o stvarima koje bi ti bolje bilo da ne znaš. Čitaj dalje i ne očekuj da ćeš se smejati, ali znaj da će cilj uterivanja straha u dijafragmu sigurno biti ispunjen. U prvom delu ovog edukativnog-triler serijala, naša zvezda je Klebsiella pneumoniae.
Ova pogana gram-negativna bakterija se javlja kod bolničkih pacijenata i jedan je od najčešćih uzroka upale pluća i krvotoka u bolnicama širom sveta. To je prosto tako od kada imamo pojam “bolnice” – mada nije toliko strašno od kada imamo pojam “antibiotici, mamicu vam jebem!” E, sad, sve što živi htelo bi da živi, kako je bila suština onoga što nam poručuje čika Duško Radović, a onaj drugi simpatični bradati čika Darvin nam je objasnio da će živeti samo najsposobniji. U svetu jedne bolničke bakterije, to znači samo oni sposobni da iskuliraju ubistvene hemikalije u Vijetkong stilu.
U leto 2008. dr Timoti Volš sa Univerziteta Kardif u Velsu je u uzorku bakterija pronađenih u pacijentu iz Urebra (otprilike se tako zove grad, jebiga) u Švedskoj izolovao novu sortu Klebsielle sa mutiranim genom koji čini njenu dvoslojnu membranu otpornom na praktično sve antibiotike. Na nju nisu delovali ni karbapanemi, poslednja linija odbrane od ionako izuzetno otporne Klebse.
Nažalost, ubrzo se ispostavilo da ovo nije usamljen slučaj: prekopavajući arhive i podatke o smrtima pacijenata, pre svega po američkim bolnicama jer Ameri štagod o njima mislili umeju da keep their shit together, ustanovljeno je da je broj slučajeva zaraženih ovom lozom Klebsielle, nazvanom NDM-1, u stalnom porastu od pre 2000. Ali, pre Volša, doktori su to prosto zavodili kao “umro čovek od Klebse, antibiotici nisu pomogli, daj da vidimo šta ćemo sa skresanim budžetom za insulin”.
Naravno, Ameri su prvi rešili da provere stanje, jer se ispostavilo da je dotična uber-Klebsa u većem broju prvo zabeležena u njujorškim bolnicama, što je i prilično očekivano kada se uzme u obzir koliko miliona ljudi prolazi kroz Njujork godišnje. Problem je baš u tom “prolazi”, jer iz Njujorka se do 2010. NDM-1 Klebsa proširila u bolnice u 37 američkih država, a tokom prošle godine prijavljena je i u bolnicama u praktično svim većim zemljama sveta. Za sada udeo nove loze Klebse nigde nije prešao više od 38%, ali s obzirom na to da je prvi put primećena pre petnaestak godina, ovom progresijom imamo još otprilike toliko dok sva Klebsa ne bude uber-Klebsa. Onda nam jedino ostaje brutalna higijena u bolnicama. A da znaš, nema to ni u Čikago Houpu ni na VMA da su sestre i tetkice stalno u skafanderima i da svakih nekoliko sati dezinfikuju sve površine i sve pacijente.
Ali to nije konačni crnjak. Ako uprkos svemu još uvek štucaš, samo pogledaj opet prvu rečenicu. “Gram-negativna” znači, između ostalog (ali najvažnije za ovu priču kojoj ubrzo mora ovako ili onako doći kraj) da taj tip bakterija izuzetno lako razmenjuje komadiće DNK sa okolnim organizmima, u čemu i jeste tajna njihove otpornosti i brže mutacije (pored toga što im se “generacija” meri u minutima, a ne u decenijama kao nekima ovde). Ono što zabrinjava stručnjake jeste sledeće: pitanje je trenutka kada će NDM-1 da dođe u kontakt i razmeni svoju superotpornost s nekom s nekom drugom opšteprisutnom gram-negativnom bakterijicom, kao što je npr. Escherichia Coli koju u crevnom traktu nosi 100% populacije i koja lako postaje akutna tamo gde nema higijene i gde narod mnogo jede govna a ne radi ništa stvarno ozbiljno, kao što je ulaganje u razvoj medicine.
