Urbane legende za koje možda niste čuli
Jednom nam je jedan, mudar i veoma pijan starac za šankom rekao: „Kafana je meni ispričala više priča nego što su sve knjige koje ste vi pročitali ispričale vama“. Da, ali ljudi u kafanama lažu – neko od nas mu reče. „A vaši pisci ne lažu? Pa oni su najveći lažovi!“ – odgovorio nam je. Onda je na svoj kafanski dug koji je u tom trenutku iznosio oko 36 hiljada dinara dodao još 40 dinara koliko je tad iznosila dupla travarica.
Tada smo shvatili da je Iz usta matore, 50 godina mlakim vinjakom i najeftinijom rakijom pržene telesine pred nas istrčala jedna velika istina. I eto, od tada smo prestali da čitamo i počeli da idemo po kafanama. Pokušaćemo da ti prenesem neke od priča koje smo čuli u njima što verodostojnije možemo:
Nekada stvari nisu onakve kakvim se čine (Region: Severna Bačka, autor: Frenki)
Pijani narator: Jedva smo izašli iz kafane koliko smo bili pijani. Kada smo napokon našli mesto na kom smo se parkirali ušli smo u kola. Kažem kumu, gledaj sad kako ide aždaja. Opel moj, kadet. Evo ga parkiran je ispred kafane.
–Znam, znam. Video sam ga.
Pijani narator: Eee, i ja prva, druga…kad kuca pandur na vrata.
Kako kuca kad ste u drugoj?
Pijani narator: Ma slušaj dalje! Gledam ja otkud pandur kad idemo 40, i šta oće od mene koji kurac? Ja po gasu, on opet kuca i dere se da stanem.
Pa čekaj kako da stan…
Pijani narrator: Polako čoveče , ne prekidaj me! Ja u četvrtu, idem brat bratu 90 na sat kad pandur otvori vrata, uhvati me za jaknu, izvuče iz kola i izbaci napolje k’o govno.
Ružno od njega zaista, ali kako majku mu jebem?
Pijani narator: Slušaj jebote! Ležim ja na zemlji kad kaže mi pandur: “Kretenu pijani vidiš da su ti točkovi u mestu i da šlajfuješ u blatu. Poginućeš. Ja pogledah – kad ono stvarno!
-Oće to…
Ovu priču sam čuo od tri različita čoveka u tri kafane koja su jedna od druge udaljene bar 20 kilometara. Mnogo da bi bilo istina.
Prsti kao alibi (region: Požarevac, autor: Ox)
Sad vi očekujete da pišem kako je Marko Milošević šamarao načelnika požarevačke policije ili kako je Partizanče, legenda kostolačkog Rudara, jedared u nadoknadi vremena prošao po desnom krilu, centrirao, uleteo i sam dao gol glavom. Jeste, hvale je vredno što je čovek asistirao sam sebi u životno važnoj utakmici u nekom Ćirikovcu, ali to ste možda i čuli – sam Partizanče je to ispričao svima. Zato sam se odlučio za jednu ruralnu legendu iz Malog Crnića.
Bio je neki lik (ime poznato redakciji (uh kako ovo nadrkano zvuči, kao crna hronika u Pressu)) koji je radio u velikom mlinu. Dok je mlin radio, to jest. Radeći sa električnim tocilima i meljući pšenicu i kukuruz, naš junak je jednom prilikom izgubio gornje delove četiri prsta desne ruke – osim palca, sve ostalo su bili patrljci. Prošlo je i to, saživeo se on sa svojim hendikepom, mlin je zatvoren, ali jebati se moralo.
Odvojio je jednom seljančicu mladu i promiskuitetnu, naviklu na svakodnevnu apsorpciju muških palamara, od Simićeva do Velikog Sela. Naš junak se nije dao pokolebati, krenuo je kako dolikuje, jezikom po klitorisu i penetraciju prstima – desne ruke. Kratki prsti, ali nema veze, za razradu nije loše i devojčica se ne buni. U jednom trenutku, opet kako dolikuje, pređe lik na eksplicitnu penetraciju kurcem otpozadi. Vergla on menjajući ritam, onako kako nas porno zvezde sa ironičnim brčićima uče, prošao dobar frtalj sata u jebanju, kad se oglašava seljančica: „Ej, ajde prestani sa tim prstima i počni da me jebeš!“
Jednosmerna mačka (Region: Opšina Sombor, autor: Frenki)
Domaća mačka, kad joj nabijaš zamašćenu balago saivitljivu pritku njene dužine u dupe može da se kreće samo pravolinijski, tačnije, ne može da skreće. Ide dok ne udari u stabilnu prepreku i onda tu stoji dok ne umre, dok joj neko ne promeni smer ili dok joj neko ne izvadi jebenu pritku iz dupeta.
Osveta, kap koja je prelila kotlić (region: Okolina Novog sada, autor: Frenki)
U društvu pijanica, kockara i uličnih razbijača povratne ambalaže o tuđe glave, bio je neko nimalo sličan. Ipak, iz nekog razloga, odlično se uklapao. Klot strejter! Jednom su ortaci uspeli da mu podmetnu neko sintetičko sranje od koga je prs’o. Ugasio konobarici meki Laki o sisu, slupao ćaletova kola i ispovraćao kevinog sina iz trećeg braka. Ortaci su se pokajali, izvinuli i on im je oprostio. Takav čovek je bio! Posle nekog vremena zvao ih je sve đuture kod njega na pileći paprikaš, neko pivo i jebanje matere teletekstu. Oni su već savili sanduk domaćeg ladnog kad im je on servirao klopu, mađarski zaljućenu! Uz neizostavno vađenje mesine prstom iz kutnjaka uputili su mu pohvale intornirane podrizima. Bili su zadovoljni!
Onda je on otišao, vratio se posle par minuta sa odranom kožom domaće mačke koju im je surdukn’o na sred stola. I sa blagim osmehom rekao: “Učio sam od najboljih”!
Odakle mu mačka? I da li je pre toga imala masnu pritku u dupetu? Hm…
