Omiljena igračka ruskog biznismena i mešetara prirodnim sirovinama koje eksploatiše iz svoje rodne grude u ovu sezonu ulazi silno pojačana. Kada se činilo da interesovanje simpatičnog tajkuna za nju polako atrofira. Da će basloslovna sredstva preusmeriti u neke druge načine zabave poput žena i jahti, i žena na jahtama, i jahti na ženama, ubrizgane su mu dve povelike injekcije entuzijazma u vidu trofeja FA kupa i klempavog trofeja lige šampiona – njegove najveće želje. Razdragan time dovukao je još jedan dupke pun teretni vagon novca i dao ga klubu na raskalašno trošenje.
Prošla sezona
U početku – malo je reći užas. Mučno za gledanje. Frizura Seje Kalača. Žvaka u pepeljari. Korišćen tampon na veš-mašini. Dok su se sa najvećom investicijom Fernandom Toresom, plaćenim više nego recimo Volfsburgov stadion, sprdali svi od saigrača do bliže rodbine. Dok je Frenk Lampard samovoljnom odlukom novopridošle loše kopije Murinja grejao klupu i mrsio muda, a Maluda tetovirao paukove po čontari, Roman je već kovao planove kako da ih sve đuture pošalje u jedan od svojih rudnika da za kaznu vade mrki ugalj supenim kašikama. Ipak je pribegao već ustaljenom rešenju problema, najurio Boaša i na njegovo mesto stavio Roberta di Matea kome je jedini način da zadrži posao i dogodine bio da osvoji najveći mogući trofej. On ne samo da je to uradio, već je kao poklon uzeo i FA kup, a nakon svega toga mu ni srpski privatnik ne bi mogao dati otkaz pa sve da ovaj zatrudni u sred pripremnog perioda. Na kraju – najuspešnija sezona u istoriji kluba.
Transferi
Stigla su tri mlada ofanzivna igrača sredine terena koja zajedno imaju 118 kila žive vage i svaki od njih je plaćen koliko god je pređašnji vlasnik potraživao. Marko Marin, Srbin sa nemačkim pasošem koji izgleda kao da su mu svi preci od askurđela na ovamo bili Nemci, je stigao prvi. Potom je Eden Hazard teškom mukom ubeđen da je mizerija od 220.000 funti nedeljnog dohotka dovoljna za pristojan život jednog čilog dvadesetjednogodišnjaka u gradu kao što je London. Poslednje pojačanje u liku mlađanog Oskara je verovatno najbolji transfer potez Čelzija ovog leta, mada se to u ovoj prvoj sezoni gotovi sigurno neće videti.
Kolektiv nije napustilo mnogo igrača, bar ne onih bitnih, ali je otišao jedan, ne bitan, nego ključni. Šrafčina koju će do besmisla biti teško zameniti, bez koga će ekipa delovati k’o vrhunska riba bez sisa – nedorečeno. Didier Drogba, ciganin crni, jedan od najboljih napadača koje je Premijer liga videla, a kad bi se računale samo velike utakmice – najbolji. Otišao je u Kinu kod Anelke da još malo nafiluje bankovni račun, deli autograme igračima koji mu u znak dobre volje i gostoprimstva pred svaki trening očiste kopačke i posle svakog operu noge u lavoru.
Ova sezona
Pošto u ligaškom sistemu takmičenja autobus ne radi posao, sve ukazuje na to da i pored zaista značajnih pojačanja Čelzi neće biti kandidat za titulu. Prvenstveno zbog toga što su pridošlice još mlade i nenaviknute na ostrvski stil fudbala te će biti potrebno da se adaptiraju na zvuk koji proizvodi sudar krampona sa potkoleničnom kosti, suđenje i na ostrvski stil igre. Nakon odlaska mladog belgijskog klona Drogbe, Romela Lukakua, u VBA na pozajmicu činilo se da u ekipu sigurno stiže jedan vrhunski napadač, jer ostati samo sa nepouzdanim Toresom i do zla boga škrtim Staridžom je idiotluk. Ukoliko zaista ne stigne najavljivani Edison Kavani ili bar Viktor Mozes iz Vigana na zimu će Roman opet meredovom loviti po tranfer pijaci i neće pitati šta košta, ali tad će već biti kasno. Bez obzira na to, ove sezone su najbolji u gradu, ispred i Totenhema i Arsenala.
Tarzanijina prognoza: Treće mesto.