Veliki Lebovski – The Big Lebowski (1998)
Nepravda je svuda oko nas. Nepravda je sastavni deo našeg mizernog života i trudi se da nam se posere u sladoled kad god joj se ukaže prilika. Nepravda ima razne oblike i svaki od njih podjednako jako zlostavlja svog izabranika kao lik u centru kojem treba samo minut tvog vremena da ti priča o delima Nečastivog, Kirbiju, gratis putovanju koje si dobio ali moraš da ga platiš, deci bez ruku koja čekaju samo tvoj sveti dinar da se obezbede do kraja života i upišu kvatnu fiziku u Minsku i njegovoj ribi kojoj baš jebiga svaki put kada on naleti na tebe fali kinta za voz do zavičaja, nikako za to belo što joj se zapeklo oko nosa.
Nepravda se svakako javlja i u svetu filma i kao najbolji dokaz njenog postojanja za svedoka i primer ću uzeti film „Big Lebowski“. Iako je grunuo na boks ofisu do te mere da nije uspeo čak ni da povrati uloženi novac, „Big Lebowski“ je ipak uspeo da izvalja kamen temeljac do samog vrha brda i postavi se tamo gde mu je zapravo i mesto.
Braća Koen (Coen brothers) iako poznati po trilerima, oprobali su se više puta i u komedija i niti jednom nisu zakazali. Ovaj film, pošto je kada se pojavio bio vrlo loše prihvaćen, nije nažalost uspeo da zablista po američkim bioskopima jer su mu falila brza kola, glupa priča i sranje glumci vrste „Preljubnika“, bio je prava senzacija kad je izašao na DVD-u i na osnovu toga, postao je jedan od glavnih naslova u kolekciji svakog samopoštovanog filmofila.
Braće Koen uglavnom u svojim filmovima prolaze kroz tri faze. Prva faza započinje sa momentalnim problemom u narativu, vezanim ili za protagonistu ili situaciju koja se odvija oko njega. Druga faza otkriva kakav će kinematografski ogrtač obgrliti priču i dešavanja, dok se treća faza fokusira na sve ono što čini filmski ugođaj gledanja njihovih ostvarenja toliko specifičnim, a to podrazumeva simbolizam, vizualne metafore, dijaloge vredne svakodnevnog citiranja, vrlo detaljisane setove i sam izuzetno kvalitetni vizualni stil koji sve zajedno navedene elemente projektuje u jednu divnu i izuzetno dobro funkcionalnu celinu.
„The Big Lebowski“ je definitvno moj omiljeni film i pored pijanog rusa koji se diže iz blata, jedino ostvarenje koje zaista uvek iznova i iznova mogu da gledam. On predstavlja odu životnom stilu jednog pacifiste. Ne, ako se pitaš pacifiste i pederi nisu isto. Pacifisti su ljudi koji su protiv rata i nasilja. – DA ZNAM DA ZVUČI SADA ISTO! PUSTI ME DA PIŠEM! No, gde sam stao….da – „The Big Lewbowski“ je klasična priča prevare, kriminala i spletkarenja viđena kroz oči skromnog čoveka, tačnije jednostavne individue sa vrlo malo prohteva, želja i ambicija. Žanr ovog filma nije lako odrediti. Može se reći da je komedija zbog svog izuzetno originalnog humorističkog sadržaja, ali opet sadrži i elemente koji mu kače i krimi i triler etiketu.
Bogat fantastičnim likovima i još boljim dijalozima koji su se transformisali u besmrtne citate koji se koriste u svakodnevnom životu, „The Big Lebowski“ ima zaista toliko mnogo interesantnih detalja da što više tragate i istražujute o filmu, sve više će vam se dopadati. Npr. iako se kroz čitav film priča kako je protagonista izvanredan kuglaš, ne postoji niti jedna scena u kojoj zapravo vidimo Džefa Lebovskog da se kugla. Ono što je još dodatno interesantno jeste to što je lik Džefa Lebovskog zasnovan na živom stvoru, čoveku po Džef Daud (nezavisnom filmskom producentu) koji je definitivno priča za sebe.
U filmu „Big Lebowski“ reč „FUCK“ se može čuti 292 puta, „DUDE“ 161, a „MAN“ 147. Ovoliko puta čak ni Olja Bećković ne kaže „Aaaaaaaaaaaaaaaaaa……..“ u „Utisku nedelje“.
Gluma u ovom filmu je zaista neponovljiva. Definitvni vrh karijere za Džefa Bridžisa (Jeff Bridges) i Džona Gudmana (John Goodman). Iako su obojica vrhunska klasa glumaca sa izvanrednim karijerama, nikada nisu uspeli da se udalje od ovih kultnih likova, a otuda i Bridžisu nadimak koji ga prati već deceniju i pratiće ga ceo život – The Dude. Cela glumačka ekipa je izuzetnog kvaliteta. Tu stoje još imena kao što su Stiv Bušemi (Steve Buscemi), Džon Torturo (John Turturro), Džulijana Mur (Julianne Moore) i Filip Sejmur Hofman (Philip Seymour Hoffman). Svako je zaista uradio i više nego što se od njih moglo očekivati, a pogotovo Torturo koje je ovde stvario jednog od najzabavnijih epizodnih likova ikada. Torturo kao Džizs je toliko simpatičan da jedva i primetite da je odvratni seksualni predator.
Prema mojim standardima, „The Big Lebowski“ je jedno od najvećih dostignuća u modernoj kinematografiji. Ovaj projekat će vas nasmejati, zbuniti i zadiviti i on se sa razlogom nosi titulu jedne od najcenjenijih komedija od strane većine kritičara.
Ocena: 10/10
Više o filmu i filmskim kritikama na „Kakav je film?“
