Verzije „Velike Srbije“ kod drugih naroda

Srbi nisu jedini narod koji ima „veliku“ verziju svoje države. Srbi smatraju da u njihovu državu pune veličine treba da uđe i Kordun, naprimer, ali ima i Hrvata koji smatraju da je Srem izgubljena hrvatska teritorija koja čeka na povratak u maticu, što možemo videti iz čuvenog skupa Srijem Hrvatskoj,  srpskoj javnosti poznatog pre svega po gostovanju Nenada Čanka.

Takođe, izvesni Mađari bi rado videli Vojvodinu u Velikoj Mađarskoj, al ajde Vojvodinu nego i celu Transilvaniju i jedno trećinu Slovačke. To su primeri iz našeg komšiluka ali ima ih još dosta, po celom svetu.

Ova pojava se naziva iredentizam. Reč je došla od italijanskog Italia irredenta ili u slobodnijem prevodu, oni delovi sveta koji su zapravo naši a drže ih dušmani čistom silom majku im jebem, al mi brate imamo istorijsko pravo, a i dan danas u Dalmaciji živi 60 posto Italijana, šta, kako to misliš 14 posto, ma nabijem te na kurac. Izraz je nastao krajem  19. veka i odnosio se na takozvanu „neoslobođenu Italiju“, odnosno teritorije gde su u manjoj ili većoj meri živeli Italijani, a koje je držala Austro-Ugarska. Trst, Istra, Rijeka, Dalmacija itd.

Konstrukcija „u manjoj ili većoj meri“ je veoma bitan deo za razumevanje iredentizma. U hrvatskom i slovenačkom primorju jeste stvarno živelo dosta Italijana, pogotovu u starim urbanim centrima poput Zadra ili Rijeke. Ali na celokupnoj teritoriji koju Velikožabari  potražuju, nije ih bilo više od četvrtine, po podacima sa austrijskih cenzusa. Ali za iredentistu jedan solidan blok braće čini više nego dovoljan povod za delovanje. Četvrtina je mnogo ljudi, jebeš to što je tri četvrtine Slovena još više. Posle određene granice od nekih recimo 6 posto etničkog prisustva tvoje ekipe negde, to postaje tvoja teritorija. Brojke se uostalom, lako naduvavaju. Posle tri rakije u kafani, današnjih 4,5 hiljada Srba u Temišvaru postaje 20 hiljada, a posle 9 rakija Temišvar postaje grad „ gde sam bio ja brate, sve Srbi, ulazimo ja i Šiki u restoran, dolazi konobarica kaže „Momci, šta ćete da popijete?“

Pored trenutnog etničkog stanja na nekoj teritoriji, povod za iredentizam je svakako i istorija. Car Dušan držao Tesaliju, to je naše. U Evropi, ovo  je ipak rezervisano za ekstremnije glave, recimo Mađare koji bi i Slavoniju. Dosta je izraženije u delovima sveta gde nema tako jasne nacionalne podele, tipa Južna Amerika, gde Bolivija hoće neke teritorije od Čilea jer jbg, držali su ih nekad dok ih ovi nisu oterali prangijama, ili Meksiko hoće Jutu. Takođe, ponekad se može prosto malo čapnuti od komšija, i kad nema nekog istorijsko-političkog ili demografskog povoda (za ovu verziju je dovoljno i 0,4 posto tvog naroda), onako jebiga, uz granicu nešto uzmeš malo što da ne, recimo Vidin.

Zajedničko za sve iredentiste su patetika i dvostruki aršini. Svi oni imaju veoma kukavan ton kada pričaju o „okupiranim a našim“ teritorijama i svi su naravno nespremni da po istom osnovu po kojem oni traže delove teritorija od drugih zemalja, istima ustupe delove koje oni trenutno drže. Iredentisti su veliki fanovi korišćenja taknuto-maknuto principa u svoju korist. Jebiga, mi Srbi došli na Balkan naselili i osvojili neke teritorije, šta vi Šiptari sad hoćete, proglašavamo 1371 godinu kao tačku u kojoj se ekspanzija igrača na tabli sveta završila, nema dalje napadanja i preuzimanja teritorija, sad može samo ekonomski rat, vi ste zaboli u albanske gudure, žalim slučaj.

Oni gotovo nikada ne izlaze sa tru ćivotnom pričom „brate, ajde da haramo okolo, otimamo drugima njihovo ili ponovo preuzimamo što smo već imali pa nam uzeli, naseljavamo svoje, jebemo im žene, gradimo imperiju.“Ne, nego sve ta neka tugaljiva priča eto bilo nekad naše, a sad više nije, daće Bog da se ispravi ta nepravda. Šešelj recimo nije tugaljiv i patetičan u nastupu ali i on, Karlobag-Ogulin-Virovitica to su naše granice. Što to? Što ne Ljubljana–Maribor – Trst? Što ne Beč–Salcburg–Prag? Ako ćeš da me cimaš da idem da se puškaram sa nekim nepoznatim ljudima, onda barem baci bolju priču od toga da to treba da radim da bi povratio teritorije koje su „naše“ jer je Austrija u nekom trenutku dovukla 100 000 Srba u granične predele svoje imperije da se kolju sa Turcima ako zatreba dok oni piju apsint i jebu se u čmarove u Beču. Reci, idemo da jebemo sve, kolko može, pa ću možda i da razmislim.

Evo sad par interesantnih primera:

Velika Grčka

Grci se naravno ponose na svoju antičku istoriju, ali se pogotovu ponose i na svoju srednjovekovnu, vizantijsku istoriju, jer je to tada bila jedinstvena država, „njihovo“ carstvo, za razliku od rascepkane antičke Grčke.

Grčki iredentisti, pobornici Megali Helas ideje, hoće pre svega današnji evropski deo Turske sa Istanbulom, odnosno Konstatinopoljem, istočnu obalu Egejskog mora sa manjim ili većim zadiranjem u unutrašnjost, ceo Kipar naravno i severni Epir, koji danas pripada Albaniji.

U ekstremnijim viđenjima, hoće se i cela crnomorska obala Turske, sa fokusom na Trabzon i jedno pola Bugarske od centra ka jugu, a glavni grad te grčke Bugarske bi bio Plovdiv iliti Filipopolis.

Nešto posle našeg oslobodilačkog pokreta od Turaka, i Grci su obnovili državu u 19. veku. Narednih 100 godina proveli su šireći malo po malo tu državu koja je u početku zauzimala malo više od Peloponeza. Vratili su jonska ostrva, Tesaliju, Egejsku Makedoniju, zapadnu Trakiju, neka ostrva itd. Posle Prvog svetskog rata, došli su do najdalje tačke ekspanzije od povratka samostalnosti. Imali su veću državu nego danas, dobili su i Istočnu Trakiju (današnji evropski deo Turske) i ušli su vojno na istočnu obalu Egejskog mora, okupiravši Izmir i celu pokrajinu čiji je on bio centar. Takođe su okupirali Severni Epir.

Međutim, posle toga su hteli još a dobili su bananu. Ušli su u jebenu igru kombinovanja sa velikim silama, i zadrli duboko u Anatoliju. Inače, velike sile su odmah posle Prvog svetskog same okupirale Istanbul. Tri godine se vodio ovaj grčko-turski rat, na kraju kojeg su Grci potpuno izbačeni iz Male Azije, ovaj put mnogo potpunije nego 1453. jer je proterano i gotovo celokupno grčko stanovništvo. Tako smo dobili u Grčkoj timove kao što su PAOK i AEK. Kod njih ovo K u skraćenici znači Konstantinopolj. U svetlu tog poraza, predali su i Severni Epir. Uz manje promene (ćapili su Rodos posle WWII i opet okupirali Šiptare da bi im Sovjeti rekli no no) otad su u današnjim granicama.

Najemotivnija tačka grčkog iredentizma je povratak u Konstatinopolj i preseljenje prestonice tamo iz Atine.

Velika Kina ali Tajvanska

Komunistička Kina, odnosno Narodna Republika Kina potražuje samo Tajvan, ok. Ali Tajvan, koji se zapravo zvanično zove jednostavno Republika Kina, potražuje naravno celu današnju Kinu iz koje su ih oterali komunisti ali i svašta još ponešto , od Indije, Rusije, Afganistana, Pakistana, Burme i Butana. Neke pogranične teritorije.

To resto je smešne veličine u poređenju sa Kinom, ali sve skupa je duplo veće od Tajvana. Ali Tajvanci imaju još jedno ozbiljno potraživanje, a to je cela Mongolija i jedan fin komad ruskog Sibira.

Ipak, Tajvanci priznaju da trenutno ne rade baš aktivno na povratku ovih teritorija, osim nekih ostrva koja drži Japan.

Velika Rumunija

Velika Rumunija ili Rumunija Mare, bi obuhvatila pored današnje teritorije još i Moldaviju, Bukovinu (mali region odmah zapadno do gornjeg dela Moldavije) i južnu Dobrudžu. Rumuni su to i imali između dva svetska rata.  Pritom treba reći da region Moldavija nije isto što i današnja država Moldavija. Region Moldavija je podeljen na zapadni deo, koji i danas pripada Rumuniji, i istočni, Besarabiju koji uglavnom čini današnju Republiku Moldaviju.

Današnja Moldavija im je fokus. Tu zaista odavno živi većma ekipa ljudi koja priča rumunski, mada su Sovjeti tu uneli neke demografske promene metodom tovarenja Rusa i Ukrajinaca (što je rezultiralo problemom Pridnjestrovlja). Ogromna sličnost između Rumuna i Moldavaca se vidi odmah i po zastavi koja je ista, samo što su Moldavci u srednje žuto polje stavili neku orlušinu.

Međutim, Moldavci ne hrle baš toliko spremno u ruke Rumuna, tamo se niko na popisu ne izjašnjava kao Rumun, ali opet nije ni da oni kažu da nisu ekipa, ali eto tako, malo je to relativno sve. Ne znam iz prve ruke, ali zvuče mi kao Srbi i Crnogorci, možda još koji stepen udaljeniji.

Što se tiče Bukovine, nju su držali celu između dva svetska, ali su posle rata pošteno dobili samo južnu polovinu gde zapravo Rumuni i jesu većina, a severna je pripala Ukrajini, tu ima malo Rumuna ali kao što smo već rekli sve iznad šest posto je tvoje. To je taj deo Evrope gde je bilo i puno Jevreja, ali su nacisti rešili makar tu komponentu demografske zavrzlame. Bilo je dosta i Nemaca, ali tu komponentu su rešili Sovjeti.

Dobrudža je donji desni ćošak Rumunije i gornji desni Bugarske, i baš je bio demografski svinjac, sa u jednom trenutku kompozicijom stanovništva, otprilike petina Rumuni, trećina Bugari, petina Tatari, trećina Turci, sa po kojim procentom Rusa, Jevreja, Grka i Cigana. Divna zemlja.

Srpske teritorije ne spominju uglavnom, mada sam naišao i na neke ekstremnije mape gde je Rumunija do Paraćina.

Veliki Meksiko

Nisam se zajebavao kada sam pričao o idejama da naslednici Stoktona i Melouna jednog dana igraju u MBL ligi umesto u NBA. Nisam preterano istraživao ovde, ali očigledno da su Meksikanci nekada zaboli zastave i pretenzije suvereniteta i toliko severno do Jute pa čak i Vajominga.

Pokret Rekonkista odbija da prihvati gubitak tih teritorija te predlaže ovakav izgled Meksika.

Možda decenijska imigracija Meksikanaca u Ameriku, pogotovu ove delove, ima manje veze sa tim što idu da zarade neki dinar da ne žive kao kmetovi iz telenovela, već sa master planom meksičke nacije.

Nesrećni Kurdi

Kurdski pokret je specifičan, jer oni ni nemaju državu pa da traže veću, oni bi samo državu za početak. Evo šta su zemlje gde većinom žive Kurdi, i šta bi oni, manje više.

Velika Nemačka

Sa velikom Nemačkom je malo problem Hitler jer je on bio daleko od iredentiste, on je bio jebemo sve lik, pa to što je zamišljao Donjecku oblast kao žitnicu Nemačke, nije baš predmet ovog teksta.

Ali postoje naravno i klasičnija iredentistička viđenja Nemačke, naravno Austrija da upadne, Alzas i Lorena od Francuza, Češka bi najebala poprilično, uzeli bi im ono što zovu Sudetenland, to je teritorija čudnog oblika koja u obliku potkovice obuhvata današnju Češku, sever i zapad Poljske, pogotovu sve uz Baltik sa akcentom na Gdanjsk iliti Dancig, i takođe onaj odvojeni deo Rusije na Baltiku, sa prestonicom u Kalinjingradu, odnosno Keningsbergu. To su po nemačkim iredentistima stare pruske teritorije.

Zanimljivo je da na mapama velikih Nemački retko viđam Švajcarsku iako fazon oko 70 posto Švajcaraca govori nemački, što dokazuje još jednom kakva je masonsko bildeberška tvorevina ta Švajcarska.

Velika Makedonija

Makedonija je veoma čest predmet iredentizma drugih, pre svega Bugara, danas najsnažnije Šiptara ali uvek su tu i Srbi u igri.

Ipak i oni konja za trku imaju. Velika Makedonija bi trebala da obuhvati naravno celu današnju (Vardarska Makedonija), donji levi ćošak Bugarske (Pirinska Makedonija) i Egejsku Makedoniju, odnosno današnju Grčku Makedoniju. Prestonica bi bila naravno Solun, a srpski radni narod bi se kupao u makedonskom Pefkohoriju. Takođe, čupnuli bi malo od Šiptara, da zaokruže Ohridsko i Prespansko jezero, Prohor Pčinjski od nas (mada mapa koja sledi deluje vrlo sumnjivo u pogledu Vranja), a bacili su pik i na nesrećne Gorance kojima samo još Makedonci fale.

Pćoljki

Za kraj, moćni pokret Pćoljki iz Rusije. Ova pravoslavna organizacija tvrdi da je prodaja Aljaske Amerima nevalidna, zato što je dogovor bio da Ameri plate u zlatu a poslali su ček. Takođe kažu da je prekršen dogovor da se zateknutim stanovnicima Aljaske omogući da nesmetano uživaju svoju religiju, tako što su homo brakovi odskora mogući na Aljasci.

Tokom redovnog Putinovog obraćanja naciji preko televizije, i odgovaranja na pitanja, jedna žena ga je pitala a šta sa Aljaskom, na šta je Putin odgovorio da je Aljaska mnogo hladna i da Rusija već  ima dovoljno hladnih mesta.