Vijagra – Plavi dijamant
Iako iskreno verujemo da svi koji čitaju ovaj tekst doživljavaju spontanu i neodloživu erekciju čim se nađu u istoj prostoriji sa nečim što je žensko, golo, ima puls i nije Lidija Vukićević, odlučili smo da ga napišemo. Malo je znanja koja su potpuno beskorisna poput znanja mađarskog jezika i gramatike te smatramo da je potrebno nešto reći o farmaceutskom proizvodu koji je za muškarce uradio mnogo, a za žene još više. O vijagri – plavom dijamantu.
Ovaj lek, za kitu meku kao duša, patentiran je krajem osamdesetih godina prošlog veka. Danas nije jedini takav na rafovima apoteka i u rančevima dilera koji slične proizvode sa velikim uspehom švercuju iz Bugarske i prodaju muškarcima koje je sramota da apotekarki kažu da im treba kvasac za kurac. Nije jedini, ali je najpoznatiji i što je još bitnije- bio je prvi.
Vijagra su razvili naučnici laboratorije Phizer, a prvi put je njeno korišćenje dozvoljeno gde drugde nego u Americi 27. Marta 1988. godine. Kao i sve dobre stvari nastala je slučajno. Naučnici su pokušavali da razviju lek za neku drugu bolest koja nema nijednu dodirnu tačku sa impotencijom – na primer lek za atletsko stopalo ili obilato curenje voska iz ušiju. Da se nešto čudno dešava zaključili su kada su primetili da muškarci kojima je lek dat na testiranje ne vraćaju uzorke i besramno stalno dolaze po još.
Možda su prvo pomislili da je reč o uobičajenoj krađi tuđe imovine radi preprodaje na obližnjoj pijaci, ali su od te teorije odustali shvativši da je nemoguće da je baš svaki muškarac lopov, a nijedna žena nije. Ljudi koji su izvedeni pred lice pravde su se branili time da tokom terapije tim lekom mogu svoju ženu da jebu dok ova potpuno ne zanemoća ili na tri svetska jezika ne kaže: „Molim te stani, ne mogu više, praviću ti musaku svaki dan.“ Iako nisu bili impotentni, taj lek im je jednostavno omogućio da mogu na miru da drže noge na stolu dok bez leba jedu batak rukama i iz kafane se vraćaju kad hoće, a da lepša trećina ćuti srećna, osmehuje se i varjačom draži bradavicu. Zaslužili su. Deficit tog leka bi im konfiskovao sve beneficije, vratio ih na staro, oduzeo supermoć te bi ponovo morali da čiste mrve za sobom i za kaznu kamenom stružu mrtvu kožu ženama sa peta u slobodno vreme.
Nakon što su ovo ispričali naučnicima ovi su im sve oprostili. Ne zbog poznate muške beskompromisne solidarnosti o kojoj galame feministkinje, već zbog toga što su namirisali potencijalno najkomercijalniji i najisplativiji proizvod u istoriji posla. Vijagra je ispraznila čekaonice psihijatrijskih ustanova, prepolovila nasilje u porodicama, poduplala natalitet i desetkovala broj ljudi koji samovoljno žele da sa visine ateriraju na ladan beton ili u još ladniju reku.
Kako je gutati?
Ako ti je neko pričao da je progutao vijagru pa mu se dig’o pre nego što je ona pala na želudac – laže. Guta se na prazan stomak pola čuke pre snošaja i ne može da rezultira ukrućivanjem posle pet minuta. Placebo možda, ali to nema veze sa Vijagrom. Ako ti je neko pričao klasičnu kafansku da je zgutao Vijagru pa ga riba ispalila, nije došla jer joj pukla štikla na semaforu, te je on morao tako nabrekao da šeta celu noć i zatim takav bivstvuje na prva dva časa vežbi iz matematike – laže. Vijagra vozi četiri do najviše pet sati i to uz ženu koja to dejstvo održava. Uz živu ženu, koja je u blizinu, ne uz pornićarku na kompu ili Mašu Mileusnić na B92.
Najbitnije, Vijagra nije zajebancija. Vijagra nije čaj na biljnoj bazi i nije dodatak ishrani. Vijagri treba pribeći tek kad đavo dotera do toga da od meda i orasa dobiješ samo višednevni zatvor i nekontrolisane gasove. Pogotovo u slučaju da si hronični bolesnik, da imaš oštećenu jetru, sračane tegobe ili anatomski previše zakrivljenu močugu ka bilo kojoj strani sveta. Dobro, nećemo ti soliti pamet da će ti se nešto užasno desiti ako koji put uzmeš malu tabletu (25mg) da se malo zajebavaš i eksperimentišeš. Možda se neznatno zajapuriš u obrazima, zaboli te vugla i prestaneš da razlikuješ nijanse boja, ali sve to brzo prođe. Slične simptome izazivaju i neke mnogo ilegalnije tablete i dvočasovno slušanje Nežnog Dalibora. Uostalom nije ni jeftina, u apotekama košta od 600 do 1000 dinara u zavisnosti od gramaže pa ako već ‘oćeš da se razbacuješ bolje ih pokloni dedi da se i njemu digne prvi put od kad je Slobo izgubio izbore. On se verovatno neće obradovati, ali baba sigurno hoće.
