Cave iz PC igara
Seti se ribe na koju si se maksimalno ložio. Da li je to bilo u vreme srednje škole, doba duge kose i Kreator majica, da li je to konkretno bila neka prašinarka iz Ostružnice zbog koje si batalio građevinu u sedmom semestru pa te je posle zajebala? Koja god da je, svaka je imala neki, da iskoristim možda i pomalo oštar izraz, deformitet. Kada alkohol, vreme i večeri provedene na splavovima ostružu tvoju skorelu zaslepljenost, setiš se nekog polomljenog zuba, lutajućeg oka, obrva k’o iz Mrkonjić grada, ili nešto robusnijeg, pomalo muškobanjastog oblika ramena. Setiš se da je ta faca zapravo izgledala kao da je preko nje prešlo pedeset hiljada izbeglica iz Sirije, i da je Nataša, najbolja riba iz odeljenja, sa vremena na vreme nevešto pokušavala da štrokavi vonj zamaskira bijuom. Koliko god je savršenom zamišljao, i njoj se parče govneta nesrećnim slučajem zaglavi ispod nokta prilikom brisanja bulje.
Srećom po nas, Šiva je u trenutcima dokolice, koristeći svoju četvrtu ruku, jer joj je treća bila zauzeta nameštanjem rezultata lokalnog kriket šampionata, poslala inspirativnu zapoved ćoravim, pogrbljenim i seksualno frustriranim programerima i dizajnerima. Napravite kompjuterske heroine. Napravite virtuelne bombetine. Dobili ste dozvolu da muškom svetu napokon predstavite savršenstvo. Krenuo je talas prsatih, razgolićenih protagonistkinja PC igara. I bi svetlost. I krenu drkanje.
Bloodrayne: Rayne
Te 2002. godine pojavila se igra iz trećeg lica koja je oduševila mnoge tunjave gotičare, čupave fanove Blind Guardiana, ispijače vina uz zvuke Mayhema, i uopšte one koji su tada bili, a verovatno i do današnjih dana ostali – djevci. Iako sam tek povremeno igrač, a prvenstveno drkadžija, dozvoliću sebi tu slobodu da konstatujem da je ovu igru iz mora sličnih izvukla isključivo crvenokosa, sisata vampiruša. Iz toga naravno sledi da je najveću fan bazu ove igre činila drkadžijska, a ne gejmerska populacija, iako ih mnogi svrstavaju u isti koš. Ekipa koja se seća Bladrejn dvojke, sigurno se seća i čuvene forice sa pentranjem prejebozvne Rejn uz merdevine, prilikom čega su se mogle detaljno šacovati tange, i opaliti epski drkenzi snage deset hoplitskih falangi, bar dok baba ne uleti u sobu nudeći vas rendanim jabukama.
Mortal Kombat: Kitana
Da se ne lažemo, koliko god ti studirao holandski, slušao progresiv rok i ložio se na alternativne cavulje koje navodno svršavaju na filmove Larsa Von Triera, u nekim usamljeničkim trenucima, kada u po noći završiš sa gledanjem jednog u nizu „Mlade Amerikanke istražuju svoju seksualnost zamaskirano primesama drame i problemima savremenog društva“ ostvarenja na liberalnoj nam televiziji B92, dobiješ želju da otrsiš neku nafuranu, kvarcovanu fufu. Još kada pomisliš da bi ta kvarculja mogla da poseduje ubojite lepeze, i prati te prilikom odlazaka na organizovane tuče posle tekmi Čukaričkog, dobijaš odgovor na pitanje zašto ti je još kao klincu podsvest sugerisala da izabereš baš Kitanu.
World Of Warcraft: Night Elves
Popularne najtelfice, likom pomalo podsećaju na one plave cave iz iz Kamerunovog Avatara, sa tim što su za nijansu humanoidnije. Vrhunac priče o najtelficama je sigurno fenomen tzv. skidanja, što u osnovi predstavlja početak intimnog druženja wowaša i njegovog ženskog karaktera u igri. Dakle, pričamo o činu pri kojem wowaš skida svu onu opremu za koju je platio hiljade zlatnika, pobio stotine monstruma i šefova, i proveo mesece ispred računara zarad jednostavne fiziološke potrebe. Pre nego što me optužite da sam se dirao na bilo koju ribicu iz Vorkraft franšize, ogradiću se tako što ću vam reći da sam igrao undeada, a na tu raspadnutu lešinu ne bih mogao da izdrkam sve da sam svojevremeno glasao za Vuka Obradovića i da mi je omiljeni bend bio Vatreni poljubac.
Dragon Age: Morrigan
Doba Dragana predstavlja pokušaj Bajovera da napravi megazajebanu, surovu i perverznu igru. Naravno, neuspeo pokušaj. Iako nudi preko 50 sati kampanje, ova igra nije opravdala očekivanja. Polu svetla tačka je lik čarobnice Morrigan. Pošto je u pitanju RPG sa dosta dijaloga, nije u redu fokusirati se isključivo na sise, već i na sam karakter. Ubacivanje Morrigan u ekipu za narednu misiju, može se porediti sa svima poznatim, bolnim iskustvom razgovora sa ribom koju bi da heftaš, dok te ostali aspekti njenog bića u potpunosti ne interesuju. Morrigan je zamišljena kao lukava, levoruka čarobnica, demon u telu jebozovne šumske bicuri, ali se pokazala interesantnom koliko i prosečan član studentskog parlamenta i karijerista. Ako ni zbog čega drugog, Morigan je zaslužila da je ovde pomenemo u čast gomile podrumskih mučenika koji su se zakleli da ukoliko ikada budu napravili ćerku, nazvaće je isključivo po njoj.
Tomb Raider: Lara Croft
Dezert se uvek služi na kraju obroka, tako da smo za kraj ostavili nadaleko čuvenu i izvan granica igračkog sveta, gospođicu Croft. Pored toga što je obrazovana u okvirima britanske arheološke škole, što je ovisnik o avanturama i što ispušta veoma interesantne zvukove prilikom skakanja, Lara je i razlog zbog kojeg bi milioni ljudi na planeti prodali dušu Luciferu, kako bi ih ovaj pretvorio u piksele i poslao u sajber univerzum gde bi sisali njen slatki, sajber klit do apsolutne iznemoglosti. LC takođe reprezentuje odličan primer evolucije 3d grafike, od sisa u obliku trostrane prizme iz 97. do krajnjeg realizma.
Additional note (divi kad upotrebim neke fensi engleske reči u tekstu vezanom za kompjuterske igre, istripujem da sam Kuzma iz “Sveta kompjutera”, još samo da mlatim kintu k’o on, bilo bi MAŠALA S’AKO VEČE CRNO MEČE): Svim Korejcima, ljubiteljima anime igara, mange i kineskih sranja, srdačno poručujem da mršću u Japan. NEMA ZMAJEVA KUGLA, NARUTO, FAJNAL FENTEZI RIBA ZINAT!
Što se ostalih tiče: negujmo ljubav prema ovim veličanstvenim kreacijama moderne računarske tehnologije, ali ne zaboravimo na ove prave smaračice što kukaju kako ih asistent mrzi, mrače kako su anemične, curi im iz pičke svakih mesec dana, ne umeju da voze helikopter i plaše se minijaturnih paukova. Ipak su od krvi i mesa, a ženama iz kompjutera ne može da se utera.
