Vizuelna transformacija pevača narodne muzike

“Vuk dlaku menja, ali ćud nikada” – kazale su nekada neke mudre glave. Kazale su i da se čovek uči dok je živ, ali tu su se gadno zajebale jer se neretko baš taj čovek zaustavi tamo negde kod sedmog osnovne i ceo život ostane malouman. Tokom popodnevne dokolice, koja je po običaju sa sobom povukla i nekoliko rakija u osami sobe, pokušao sam da nađem kako su junaci kafane i povraćanja nad lavaboom izgledali kad su bili mladi i nejački. Rezultati su bili prijatno iznenađujući, ali su i izazvali nevericu. Ženske izvođače nisam smeo ni gledati, mučna bi mi bila i vizuelna spoznaja kako su se od nevinih devojčica pretvorile u celulit utegnut u mrežaste čarape koji ministri  i kontraverzni preduzetnici jebu po pozivu.

Tako da su ovo samo neki od njih, ostali možda nekom drugom prilikom, ali Šerif Konjević nikad. On se nije transformisao, nego su mu Vatikan i CIA zamenili klavu dok je pijan spavao na čučavcu.

.

[typography font=”Love Ya Like A Sister” size=”38″ size_format=”px” color=”#ffa200″]Nešto me u nemir tera[/typography]

Ljubitelji umetničkog opusa virtuoza sa slike se nakon jednog letimičnog pogleda mogu zapitati ko je ovaj mladić? Ubrzo će shvatiti da je to vragolan koji se rodio u Bogutovu selu 1957. godine i oduvek je tvrdio da ga nešto u nemir tera. Svakoga ko pogleda ovu fotografiju nešto takođe u nemir tera – kako i ne kad se sa ovog omota spontanost preliva te šarm zavodnika naročito dolazi do izražaja. Razdreljena košulja slobodnih boja koja nehajno otkriva grudnu maljavost je dokaz da je Mitar ovim omotom direktno udarao na hormone ženskog dela poblike, težeći da one zbog toga osete uzbudu i da kupe njegov proizvod. Veliki posao je odradio i berber pa kosa gospodina Mirića sama kazuje o tome kakav je to boem, kako voli pitati šta pije cela kafana pa makar kasnije umro u njoj od ljubavi i nemaštine. Ipak, na razočaranje mnogih, kada je shvatio da mu više ne može niko ništa promenio je imidž, verovatno obmanut od strane halavih menadžera i opojnih droga, zbog čega sad deluje kao da je sve tužno u životu njegovom. Bez obzira na razočarenje, ako ga negde vidite, ne dirajte tog čoveka za stolom.

.

[typography font=”Love Ya Like A Sister” size=”38″ size_format=”px” color=”#ffa200″]Hej, živote, umoran sam[/typography]

Kako da odavno krunisani kralj propadanja po kafanama, narodne muzike i maratonskog samoglasnika i ne bude umoran od života kada je otpevao više pesama nego što ima dlaka na glavi. Bez obzira na to bile one njegove ili pređašnje vlasništvo nekog kosmatog indijca koji se odrekao grive za nimalo skromnu nadoknadu. Rođen 1951. u Šapcu i pravo je čudo kako još nije pokrenuta inicijativa da sve ulice u kojima egzistira bilo kakva kafana nose njegovo ime. Verovatno zbog klasičnog nemara nadležnih  i zbog toga što bi se onda sve zvale isto – a to već urbanistički problem. Ovakav virtuoz glasnim žicama se ne rađa dva puta, pa ako ga tražiš u nekom drugom, poput najlepših žena vremena svih koje kod njega nisu imale mnogo šansi, znaj da i kad vreme učini svoje on će i dalje biti kralj, a ti nelojalna gnjida i potpuni muzički laik. On ovom  fotografijom sa omota bezbrižno upravo to poručuje. Potpuno siguran u sebe i u to da boljeg nema, zagledan u daljinu sa svojevrsnim cvetovima na košulji ti stavlja do znanja da si budala. Ne traži zamenu, pruži ruku pomirenja, pusti Šabana da jeca u kafani, još ovu noć za njene oči, njene sise, njeno dupe ili šta ti je već ostalo u najboljem sećanju.

.

[typography font=”Love Ya Like A Sister” size=”38″ size_format=”px” color=”#ffa200″]Plačite oči moje[/typography]

Poznatiji brat Ipčeta Ahmedovskog, ali pravim ljubiteljima kafane i glodanja čaše sa tankim staklom ništa više drag. Ipče je poginuo, tog užasnog dana Jašar je rekao sebi: “Isplači se biće ti lakše“, očima je rekao: “Plačite oči moje“, a i ceo grad je plakao za njima, onda je poput pravog junaka zabranio suzama da se druže s nama te se silna tuga  ne primećuje na ovoj jednostavnoj ali marketinški veoma efikasnoj omotnici. Sa nje mlađani Ahmedovski poručuje da nije više dečak zaljubljeni – čime vešto ozvaničava svoju emotivnu slobodu i po starom, dobro oprobanom principu napada srca devojaka koje u potaji masturbiraju zamišljajući njegovu zavodničku šubaru koju nepoznavaoci pogrešno tumače kao kosu i jede se jer znaju da je u tom trenutku oko njega ženski svet. Na kraju, kad sveća dogori, pamtiće se njegove vanvremenske kompozicije, a ako i one nekim čudom budu zaboravljene, ovo lice po kom se vidi koliko je Jašar dobar čovek nikad neće. Samo dobrim ljudima je izgled manje bitan od toga da ne uvrede berbera. Jašar je svratio u život pijanaca ko slučajna prolaznica, ali nije otišao iste noći, niti planira.

.

[typography font=”Love Ya Like A Sister” size=”38″ size_format=”px”]Ne traži je sine[/typography]

Omotnica prvog albuma tada junoše Sakića najbolje svedoči koliko je život estradnih umetnika nemolosrdan i šta može da učini od konstitucije i prorodne forme glave samog umetnika. Gospođa koja je pokušavši da zaštiti svoju ćerku jedinicu i našem Sinanu rekla: “Ne traži je sine“, je uvidela kuda sve to vodi i u šta će ga naporne noćne tezge po austrijskim gasterbajterskim mehanama pretvoriti. Kako bi inače ovako naočitog mladića, deliju momka, neko mogao da odbije? Ipak nije on dugo tugovao, kako legenda kaže nazvao je pijan svog prijatelja Halida, onog boljeg od dvojice, i rekao mu: “Dosta mi je tužne muzike“, na osnovu čega je ovaj, izdavši ga, kasnije napravio svoj veliki hit. Ipak, danas, vidno izmučen i obružnio, nezadovoljan što ga sudbina i dalje na put šalje da u inostranstvu zavija radnicima sa bauštele svoje uhu mile melodije, prisećajući se kako je lep mladić bio, u ćošku magacina pije na eks i urla da poklanja zlatnu burmu kajući se što se odlučio za novac i slavu umesto za miran porodični život u rodnoj Loznici i karijeru CO2 varioca za koju je izučio zanat.

.

[typography font=”Love Ya Like A Sister” size=”38″ size_format=”px” color=”#ffb700″]Mogao sam biti car[/typography]

Mogao je Mile biti car, ali se pretvorio u najboljeg druga Saše Ćurčića pa sa njim i sunčanim naočarima na glavi muva klinke devedesetčetvrto po prestoničkim splavovima. Kako se ovaj pitomi mladić sa fotografije, u stranu oteranih šiški i nežnog pogleda, konvertovao u spodobu za koju crne mačke ne vole da im pređe put? Mora da su ga lagale kojekakve zelene oči bezobraznih kraljica trotoara da im je napravio neplaniranog potomka, ili ga je napao gladan vuk samotnjak dok je bio na noćnom skijanju po padinama Kopaonika što je ostavilo nesagledive mentalne posledice na gosn. Kitiću. Sada kad ga gledamo, smejemo se a plače nam se, jer je mnogo toga Mile stavio na kocku. Već je uveliko prognan sa repertoara svake kafane koja drži do sebe pošto je razočarao i najzagriženije uživaoce njegove pesme i igre. Tako da mu ne preostaje ništa drugo nego da jebe plavu cuganku u dupe i zguza joj govori da neće lepšu i neće drugu. E Mile Mile, ej vi hitri bijeli dani, ej živote, ej sudbino.