Vocaloid
Dok mi u patnji što ne možemo da jebemo Dženifer Eniston preko sopstvenog kuhinjskog elementa, ili da pozovemo Priju Rej na božićni ručak, čekamo da nam virtuelna tehnologija omogući da legnemo u kadu kao u Matrixu i *click-click* VIKTORIJA SILVSTET :// 30 MINUTA > INSERT TOKEN TO PROCEED, Japanci časa ne času i drkaju brate na SVE. Mađarski turista je u jednoj poseti Japanu navodno bio svedok i činu onanije na prizor moštiju, a loženje na smrad ženskih stopala nakon čitavog letnjeg dana u cipelama i te normalne stvari, to je poznato. “Šta zna Mađar šta su mošti”, pitaš se ti s’ punim pravom, ali oči ne lažu, osim kad lažu. Ili Mađar, možda je i on slagao. Japanac će bez trunke kajanja da ga baci na sopstveno govno, ženino govno, govno ženinog švalera i Mariju Karan. A ko i ne bi, da ja ustajem u pet, putujem svaki dan na posao 2 sata vozom, moram da se se izvinjavam i klanjam i kad sve uradim kako treba, a pritom sam okružen džepnim bičarkama koje po vasceli dan đuskaju na fejsbuku u lovu na nešto evropskiji kurac od mog, i ja bih ga davio na telešop. Od muke.
I osim što smo se još davno, tamo 1945. na globalnom nivou složili da je Japanac bolesna raja, od njihovih izuma mal’-mal’ pa nam nešto zapadne za oko, nešto toliko fascinantno da ne možeš da samo prokomentarišeš i promeniš tab, ili nešto toliko upotrebljivo da ne možeš da mu ne uvidiš korist i u svom životu.
Vocaloid
Sve je počelo 2003. kada je YAMAHA predstavila javnosti prvu prodajnu verziju softvera. Reč je o programčiću koji omogućava sintetičku (re)produkciju glasa. Tehnički princip je do bola jednostavan, i spektar rezultata prilično ograničen, a ni činjenica da glasovi ne bivaju “složeni od nule” aditivnim procesom nego se oslanjaju na semplove (prethodno snimljene otpevane pojedinačne tonove) ne zaslužuje visoko divljenje. Možete vi to i bolje Japanci! Međutim oni što mogu bolje – nastavili su da rade bolje, a ovi što ne mogu su kupili Vocaloid. Za 59 dolarđunti si mog’o da ga poseduješ kod kuće, i nakon unošenja željenih tonskih visina, “izgovorenih” slogova, dinamike i pevačkih tehnika, *click-click* – komp peva umesto tebe. Kao da sviraš na siMtisajzer, samo bolje. A i peva slogove koje joj kažeš, to je na tržištu zaista bio boom. Đubre od Yamahe već 2004. izdaje novu verziju softvera, i ‘ajmo opet dolara šezdeset, pa imaš još glasova. Identitet glasa naime zavisi od toga kako je energija raspoređena u harmonskom spektru koji svačiji pevajući glas proizvodi. On zavisi od mnogo toga – oblika glave, mase kostiju lobanje, zapremine pluća, debljine glasnih žica… Ali akustički, odnosno u kompjuterskoj sintezi, stvar je mnogo jednostavnija: *click-click*, NOVI GLAS.
Ono što je te nove glasove ipak i te kako prodalo su vizuelne reference koje su se raširile marketinškim kampanjama k’o Rusi još nenaseljenim severom (kasnije i Crnom Gorom):
I mađija je počela. Ekspanzija je pogodila i prosečnog američkog korisnika koji se susreo sa nemogućnošću da komponuje gej melodijice sa izgovorom maternjeg mu engleskog, iako je osnovno japansko pismo u programu bilo romaji (japanski pisan latinskim alfabetom). Diskrepancu između vokala dvaju jezika Japanci dakako nisu mogli da uvide, poznati po adaptaciji i integraciji engleskih reči u svoj, kako pismom tako i smislenim izgovorom:
ofisu: office
purintaa: printer
shirebu: silver
hanbaagaa: hamburger
hotto rain: hotline
pasokon: personal computer
tafu: tough
suteshon: station
haado-uea: hardware
doraggu: drugs
kurippu: clip
posutokaado: postcard
sutoraki: strike
puroguraame: program
famiresu: family restaurant
kyattu fuudo: cat food
Pošto je dakle postojanje problema međujezičke razlike čista zabluda, prioritetni problem Yamahinog tima postao je prosečni korisnik kog bole kurac da klikće, a da kadr vole. :ČELODLAN: “Da jebote, pa raja hoće da učestvuje pasivno, mrzi ih po daljinac da ustanu, a ne da komponuju pesmu jebenu”, rekoše poglavice Yamahe, i dadoše svetu – autentične Vocaloid pesme!
http://www.youtube.com/watch?v=0Ox5-fEH4Ww
Da, došla je 2007. i bio je red da se slikama udahne i duh. Novim slikama doduše! Meltdown smo videli i čuli u izvedbi gospojice Kagamine Rin, Minja Subota odobrava i maše publici.
A poslednju reč Vocaloid tima otpevaće cava koja će cosplay-u dati domaći zadatak za narednih par godina. Skup brojeva i programerskih komandi u telu šiparice koji uzbuđuje centimetre i centimetre japanske mezet-kobasičevine širom carstva i dijaspore, žena pred kojom bi i Minimaks napustio podijum a Meryl Strip se odrekla svih oskara, plod naše kolektivne bolesne imaginacije kakvu odbijamo da priznamo:
Hatsune Miku
Zajedno sa Kagamine ulazi u svet Vocaloida 2007. na velika vrata i vrši okupaciju kompletnog tržišta – ima je svuda, od paste za zube do bilborda i televizije. Snima album i uživa u rastućoj slavi. Pesme postaju toliko popularne da se snimaju rimejkovi u duetima sa ostalim zvezdama Vocaloida, fanovi uplouduju sopstvene Vocaloid rearanžmane širom interneta. Yamahin tim čak dizajnira i odgovore na intervju pitanja većih televizijskih kuća kako bi Hatsune mogla da gostuje u emisijama. Ali sve nije bilo dovoljno. Čak ni jebena reklama za Toyotu Corolla. Tako je ’09 osvanuo dan…
…prvog live koncerta. Kagamine i Hatsune u prvom planu, sa ne manje važnim gostima. Tehnologija frontalne projekcije plus živa raja iz benda na stejdžu. Nema dalje. Karte rasprodate u prvoj nedelji puštanja, Amerikom ljudi plaču što Hatsune ne dođe i kod nji’, koncerti se Japanom traže kao sise Vinone Rajder. Zaista živimo u fantastičnom vremenu, ne mogu da zamislim kako ga je moj deda u svoje vreme uopšte bacao, a čovek je inače još uvek živ. Progresija je rapidna.
Japanci poznati muzičari
Molim te… Osim onog ambasadora u Beogradu što je svirao flautu slabo kojeg znam. Pretpostavljam da nisi ni mislio da Vocaloid zaista služi čarima komponovanja na korist. Naravno, za stare hentai igrače Hatsune njihovim omiljenim karakterima nije predstavljala ozbiljniju konkurenciju, ali je poštenog japanskog ratara uvela u svet manične onanije na frku, tako da nije ni znao – samo je jednog dana zatekao sebe za kompom i sa maramicama u jednoj ruci. U drugoj ruci je imao ostatak opreme od vitalne neophodnosti za masturbaciju, reklo bi se. Nakon prvih Hentai radova Hatsune, nije prošlo dugo i došao je pogodan trenutak da na binu zakorači Vocaloid figura sa do sada najvećih sisama.
Dueti su sve manje bivali muzički, a sve više intimni. Luka i Hatsune su zajedničkim fotkama osvojile svet fantazije. Suma sumarum, svi vole da drkaju, samo Japanci priznaju. Nemci kupuju igračke veličine Max Payne pumparice, Japanci danima crtaju ribe na koje će za 4 minuta da ga izbacaju. Hajd’ i ti ako voleš, ne moraš da guglaš, sve smo ti spremili. Osim maramica.
