Ćao, narkomani. Nadam se da se i vi pitate zašto na našoj političkoj sceni ne postoji partija koja se otvoreno zalaže za legalizaciju (ne jebenu lekalizaciju) gudre i njeno nesmetano uživanje pod udređenim uslovima. Realno gledano, stranka koja bi skupila muda da stavi u svoj program na neko visoko mesto građansko pravo da čovek može da se usvinji od droge ako tako želi i da za to ne snosi reperkusije, bi imala sasvi pristojan rič u biračkom telu. Štaviše, ubeđen sam da bi imali više od SPS-a. Ali jebiga, pošto kohonesa nema ni od korova, prinuđeni smo da guramo ekstazu u venu u smrdljivim toaletima i tako postajemo ljudi s one strane zakona a da zapravo nismo uradili ništa amoralno. Elem, dosta tihovanja za sjebanom realnošću, ajde malo da prođemo kroz vodič kako da se bezbedno raznesemo a da okoliš to ne zamijeti.
Na roditeljskom sastanku
Ako imaš đečicu a i dalje voliš da se vozneseš nekom supstancom koja blagotvorno deluje na neurone, svaka čast. To znači da si pravi čovek a ne od onih u fazonu „e sad moram da se uozbiljim, ugojim, prestanem da uživam i igram trke kerova“. Odlazak na roditeljski sastanak je veoma traumatično iskustvo. S jedne strane učiteljica idiot krešti kako bi trebalo svi da date po 200 evra da deca kupe sintisajzere da uče da sviraju na kraj se la žu ta ku ća i slične debilne projekte, s druge strane roditelji postavljaju pitanja „zašto moje dete ima četvorku iz sveta oko nas, šta ima veze što ne zna dane u nedelji i strane sveta, nije Ajnštajn jebote“ a ti sediš, slušaš, neverueš i želeo bi da nisi tu al jebiga moraš, žena zakazala frizuru kod Panjkovića, šiša je dvanaest sati bez prestanka, pizda im materina kolaboracionistička. Za potrebe roditeljskog sastanka, idealan je dop. Pre ulaska u učionicu, odeš u wc, tad je fala bogu sve pusto, nigde nikog, lepo se uradiš u tetku i narednih sat-sat i po ti bude milina.
– Gospodine Markoviću, vaš je Jovan je pametno dete ali kako da vam kažem, već je počeo da gleda devojčice na način koji nije baš normalan za uzrast od osam godina. Molim vas, utičite na njega.
– U redu, samo me obavestite kad neka devojčica bude zatrudnela, nema frke za alimentaciju, daću ja pare. Nego, je l imate malo limuna?
– WTF?
Na poslu
Bilo da radiš za malu ili veliku platu, osim u slučaju da zaista nisi srećnik koji radi sam i spada u promil populacije, imaš kolege, bilo potčinjene, tvog ranga illi nadređene a među kolegama kuso i repato, dosadno, uvrnuto, bezobrazno i kakvo sve ne. I sad treba strejt da istrpiš sve to narednih 40 godina i odeš iskrivljen u penziju i umreš živ. Sranje. Čovek koji radi mora temeljno i kvalitetno da se drogira i samo tako će biti odličan na poslu, a samim tim i uspešan i bogat. Dakle, odgovor je samo jedan. Gram. Kokaina. Za početak normalno. Kokain je win win situacija. Daće ti sve ono što ti je neophodno da na poslu briljiraš. A briljiranje na poslu će ti dati priliku da se cepaš kokainom. I tako dok ne rikne čuka al ko ga jebe, bolje od čuke sa 55 i kitom u ustima sekretarice nego u 85 od alchajmera sa skrotumom zaglavljenim u lancu od bajsa bez ikakvog razloga.
– Markoviću, gde su izveštaji?
– Eto ti ih na stolu, kretenčino.
– Mol… kako si me to nazvao, ja sam ti šef. Saćeš otkaz da popiješ.
-Oću kurac. Bolje pogledaj izveštaj, za dva sata posla sam našao način da ispeglam manjak koji si napravio šurujući sa Bugarima.
-Ma kako ti to znaš jeb…
– A znam i da jebeš sekretaricu Lidiju, a isto tako znam i da tvoja žena to ne zna i da bi bilo jako neprijatno da sazna jer sticajem okolnosti živiš u njenoj gajbi. Pa ono…
– Markoviću, a šta misliš o unapređenju i blanko čeku pa napiši lepo platu koju želiš?
Pred roditeljima
Koliko god godina da imaš, za roditelje si i dalje onaj što sere u gaće i ne zna da treba da obuče jaknu kad je minus dvaes. Za njih će uvek važiti slippery slope pravilo „danas trava, sutra dop“ te blago meni, travu odma preskoči, BUDUĆNOST ODMAH XEXE. Šalim se, dopa se svakako mani a mani se i duvanja u prisustvu matoraca jer ne želiš da im u očima budeš Kojot sa Studia B koji juri zmajeve i vonja na slamu izgorelu na suncu i užegle pacovske iznutriice. Vutra zaista smrdi i uvek se kloni iste kad su matorci u pitanju. Iako ti ne zvuči baš mudro, mdma je prava stvar koju treba uzeti kad si gajbi s matorcima. Naravno, prethodno se dobro najedi da oni to vide, pij vodu krišom i stavi naočare za sunce da ti baš ne gledaju u zenice prečnika Obedske bare. Nemoj da misliš da ćeš im biti čudan, doduše u početku hoćeš ali kad se naviknu, s nogu će ih oboriti tvoja iskrenost, emotivnost i slabo povezane rečenice. U tebi će videti malog dečačića kog su vodili za ruku da ne bi nabio facu u asfalt.
– Koliko vas samo volim, tata i mama.
– Šta koj kurac pričaš, opet ti trebaju pare za nešto.
– Ne, zaista vas volim, iskonski i bezuslovno. Ne treba mi ništa kad imam vas.
– Ovaj odlepio.
– Kevo, želim sutra da imam ženu koja je dobra kao ti. Ćale, jedini moj cilj u životu je da hodam tvojim stopama odvažno i smelo.
– Blaženka, daj mu 100 evra iz kutije za nedajbože i nek mi se skloni sa očiju, ne mogu da ga slušam više.
Na muzičkom festivalu
Saćeš da kažeš da ti za muzički festival ne treba nikakav vodič jer su droga i festivali ko ciganče i šamar, ali pošto su ljudi govna neretko se dođe do situacije da imamo naslove „drogirana budala skočila u kavez sa medvedom i ovaj ga pojeo“ ili „pojeo 22 eksera i istripovao da je postao mušmula“. Najbitnija pravila svakog poštenog muzikog događaja, tj festivala su:
1.Uzmi droge (zna se koje hehe)
2. Ne preteruj š njima
3. Maksimalna kombinacija uključuje dve droge od kojih jedna diže a jedna spušta
4. Pij vodu
5. Ne preteruj s vodom, sjebaćeš bubrege
6. Ne, ta riba neće seks sa tobom u toi-toi klozetu, to je samo Britanac isto tako drogiran kao ti i ujutru će ti biti žao
Možda ti misliš da si mnogo pozitivno lud ali sisanje sličice ili kusanje pečuraka te uglavnom može odvesti na trip u kom se pretvaraš u šizofreno-paranoidnog Vulina kog jure ružičasti nilski konji sa halterima i džinovske bube sa puškama koje ispaljuju laserske zrake dok pužeš kroz rojeve isto tako izdrogiranih individua i ta agonija može trajati satima što je gore čak i od komerc hausa na suvo i saznanja da Geta opet dolazi na Egzit. S druge strane, šmrkalice su nepraktične i ako baš imaš želudac da u klonjari šmrčeš amfetamin sečen rubel deterdžentom obogaćen pišaćkom i fesecom, onda brate svaka čast, samo nastavi.
Na sahrani
Ne postoji događaj koji predstavlja veći emocionalni rolerkoster od sahrane. Bio sam na sahrani gde su ljudi kukali pa se gušili od smeha i na kraju jecali od tuge. Zajebano. Zato se treba dobro pripremiti i nekako ublažiti amplitude u limbičkom sistemu. Znači treba se naduvati kao budaletina. Šitom naravno, nikako vutrom, opasno može da te istripuju pop ili narikače, dovoljno su jezivi i kad si strejt. Stari dobri tajši ti podari mir pa ceo koncept smrti nekako prihvatiš s filozofskim mirom. A možeš i da jedeš jer fala bogu zakuska na srpskih sahranama zna da bude bolja od švedskog stola u Ric hotelima.