Vodič za izlazak na splavove

Novinarka: Gospodine Geta, kako se provodite u Beogradu?

Geta Dejvid: Luuuudilo, ladni kokteli, vruće mlade pičke, sjajne žurke.

Novinarka: Hehe, šta vam se najviše sviđa?

Geta Dejvid: Ovaj grad nikad ne spava. Bio sam jedared u Kopenhagenu, tamo posle 8 nema žive duše napolju, nisam mogao da kupim pljuge jer ništa jebeno ne radi. A najviše mi se svidelo što su ovde devojke veoma lepe hehe i naravno ššššeeevappči…ki ako sam dobro rekao hehe.

Novinarka: Hehe, rekli ste, ni ja ne bih bolje.

Geta Dejvid: E da, jedina vam je mana što nedovoljno koristite potencijal vaših reka, spustite grad na reke, ono… aj sad idem da se spremim za ludu žurku, moram da povučem lajnu, osećam da mi pada tonus hehe.

I tako, koja god usijana glava da svrne u našu prestonicu, bilo Bajden, Ban Ki Mun ili hiperaktivni naivni slikar sa Menhetna, obavezno pohvali roštilj, sa smeškom nam kaže da kurca ne bi vadio iz naših žena i ćeraka i opali nam zaušku jer „grad nije spušten na reke“.

E sad, šta zapravo predstavlja spuštanje na reke, niko pojma nema. Da li je to izgradnja sojenica-solitera, hidroelektrane na Adi Huji ili samo kolektivan kurs pecanja od strane NU Božidar Adžija, tajnu verovatno zna samo tatulom sjeban mozak Ivice Dačića koji od Kule Nebojša vidi Čomolungu a od šetača po Kalemegdanu ekspediciju na Kilimandžaro.

I dok jedan deo Srbije čeka da Sava i Dunav uvedu zemlju u EU, makar tako što će otpad iz Vinče završiti u Rumuniji i Bugarskoj, drugi deo već 2 decenije obitava na rekama, svake godine od maja do kraja septembra.

Prva generacija: Lukasi, Amsterdami, Akapulci…

Sve je počelo kad se domišljati vlasnik folkoteke setio da umesto što plaća ogorman zakup u centru grada, može na Savi da napravi daščaru bez mokrog čvora (jer će ljudi i tako pišati u reku), gde cene mogu da budu barem duplo skuplje jer ko još obraća pažnju na cene kad je na Beograckom moretu. I bi tako. Svako ko je držao do sebe i želeo da ga jednog dana pod svoje skute prime Futa i Zlaja, oprobao se na paradi pijanstva i kiča što bi rekao onaj čije se ime ne spominje. Isto tako, smuvavanje ribe uz taktove Belih ruža je donosilo bonus koji je ekvivalent smuvavanju 11 gotičarki uz Temple of love na večeri devedesetih u KST-u. Splav je postao fenomen koji bi u dubiozu bacio i vispreni mozak Mire Adanje Polak. Ipak, kasnije je odustala od pozivanja Ace Lukasa u emisiju, dok je potajno prerušena išla na njegove nastupe i utapala tugu u alkoholu zbog monaškog života.

Ko ide: KV i SSS format bez blama, VSS kadar kaže da 2 votke mogu da speru bilo kakav blam. Ribe polovne a i dobro očuvane, tupave a i one koje citiraju Hegela. Milorad i Ljubinka, ali i Konstantin i Elizabeta.

Pa je l’ treba Tarzan da ide tamo: Treba. Jednom doduše. Boli te tuki, pokupiš do jaja ekipu nakon nekog celodnevnog zajedničkog rmbanja, malo se zaplaknete ispod miške čisto da ne privlačite komarce, navučete gilipterke i pravac u jedan od naj provoda u životu. Čak ni keša mnogo ne treba, uz malo spretnosti i bure od 20 litara piva može da se promuva, obezbeđenje nije kao na Šarl de Golu. I ne glumi da slušaš Tul, ponašaj se u skladu sa situacijom, ribe muvaj agresivno, pišaj sa palube, čašćavaj orkestar novčanicama iz perioda hiperinflacije, budi u centru pažnje, oslobodi svog pretka iz Paleolita i radi šta ti je volja, ali kad vidiš da se trojica ćelavaca iz obezbeđenja domunđavaju i pokazuju prstom u tvom pravcu, zapali što dalje makar morao reku da preplivaš.

Druga generacija: Fristajleri, Saundi…

Mogućnost da pivo od 0,33 legitimno nazoveš velikim a na mala vrata umuljaš ono bejbi od 0,25 i prodaješ ga po ceni pola gajbe klasičnog zidara u dućanu, otkrili su nešto kasnije i predstavnici tzv „urbane haus-elektro-sajber-tuc-tuc-letnji-hitovi-zakon-a-tek-njihovi-remiksi-uuuu“ scene. Razjebane daščare zamenjene su fensi prostorima, ribe koje skaču po stolovima zamenjene su go go igračicama nauljenih guzica koje vrebaju iz kaveza, a neljubazno obezbeđenje sa kajlama je postalo elokventnije od batlera Sofronija i na 12 sveckih jezika uz osmeh može da kaže „Ne moš u šorcu unutri, jebem ti kuću i okućnicu.“

Ko ide: VIP, vonabi VIP, VIP trip, vonabi trip i Radoš, student iz provincije, da se uslika pa dokači na fejsa, čisto da pokaže bagri iz Aleksandrovačke Župe kako se do jaja provodi u Beogradu.

Pa je l’ treba Tarzan da ide tamo? Treba. Jednom. Pre toga se dobrano napiješ i poneseš kinte za jedno pivo. Izmaltretiraš šankera, tražiš mu zaječarsko, jagodinsko i knjigu utisaka. Kad zapreti obezbeđenjem, kažeš mu da se šališ i uzmeš neku gej flajku. Priđeš grupi najboljeg ženskog mesa i ponudiš im da ti plate piće a ti ćeš im zauzvrat dozvoliti da ti puše u klonji. Dok jedna drugoj šalju wtf poglede ti si već u separeu zagrlio Lolu Smiljanića i pitaš ga šta misli da li je sa stanovišta morala opravdano da iz procesa anihilacije prilikom sudara niskoenergetskog protona i niskoenergetskog elektrona nastaju dva gama fotona i kako to sve utiče na porast tiraža časopisa Skandal. Pre nego mu poumiru svi neuroni i počne da se brani opravdanjem da utakmica traje 90 minuta a samim tim, dve traju 180, potapšeš ga po leđima i kažeš da je najbolji zadnji vezni na potezu Besni Fok – Plavi Horizonti. U tom će konačno stići i batler Sofronije, tako da je bolje da odradiš iskejp pre nego završiš na klinici za ortopediju na Banjici.

Treća generacija: Povetarci…

Prčvarnici od klubova sa „naš-kako-do-jaja bend-sviraju-arktik-mankiz“ alternativnim zvukom su preko leta zagušljivi, bašča KST-a više ne ispunjava tvoje istančane hipsterske ukuse i želiš promenu. I tebe je majka rodila, želiš i ti na reku. I imaš priliku. Poslednjih nekoliko godina, otvorena je gomila ovakvih splavova gde opušteno možeš da piješ pils plus za 300 kinti, čekaš u redu 45 minuta da uđeš, saplićeš se o govna u klozetima bez svetla i zoveš ribu koja štreba u studenjaku da joj pustiš pesmu uz koju ti je prvi put popušila: „LJUBAVIIIIII, SLUŠAJ ŠTA SVIRAJU… D TAAAAAAJM IZ RAAAAAAAAAANING AAAUUUT… A RECI, KAKO JE DO JAJA HEHE JE L ME VOLIŠ JA TEBE VOLIM!!!!“

Ko ide: Svi koji kažu „E, seljaci, pa ne puštaju se samo haus i narodnjaci na splavovima“, likovi sa „jebem na prvom dejtu“ majicama i Marko Blagojević iz Cesida.

Pa je l’ treba da idem: Ako nisi do sad, nemoj. Kupi pivo sa ekipom, posedajte na stepenice i smejte se likovima koje mrzi da 3 minuta čekaju u redu u pošti ali zato imaju strpljenja da pola sata čekaju u redu da uđu na Povetarac.

Četvrta generacija: Neizvesna budućnost…

2017. godina: “Popularni dirigent Zubin Mehta, sinoć je nastupio na splavu „Kod Tasovca“ i napravio fantastičnu atmosferu. Nakon performansa, našoj novinarki je izjavio kako mu se najviše sviđaju lepe devojke i ćevapi hehe. Nešto je palamudio da treba da se spustimo na reke…”