Volim te: semantička evolucija kroz vekove i kulture
Dragi Hupere,
moj momak i ja smo zajedno još od tromesečja, i svi nam kažu da smo pravi zvezdani spoj. On je lav, ja sam vodolija. On je u sedmom razredu, a ja sam isto u sedmom razredu. On voli da prdi ispod pokrivača, a ja volim da se pokrivam. Kao da kosmos želi da nam kaže da smo stvoreni jedno za drugo! Prošlog utorka na velikom odmoru, kada me je vodio na pancerotu jer nam je bilo dve nedelje, popušila sam mu u žbunu (ne voli u WC-u) i taman što sam progutala – umal’ se ne izlajah. Osećam da sam spremna na taj sledeći korak, ali ne znam da li je pravi trenutak. Kako da budem sigurna da i on isto oseća pre nego što mu kažem – da ga volim?
Ženka današnjice voli kod muškarca dve stvari – da je krut na dodir, a mekan na naredbe. Kako ženu ni empirijski dokaz kontradiktornosti u stepenu tvrdoće ne može da zadovolji, a istraživanja bojažljivo ukazuju na to da žene možda – ne znaju šta hoće (psssst!), ženi je potrebno da od svog okruženja dobije potvrdu da je odnos pravi. Pošto su tačne dimenzije, oblik, širina i težina teške za prepričati, žene se koriste globalnim idiomima: rekao mi je da me voli, zaprosio me je, prevario me je. I dok za savremenu ženu nekolicina reči označava svojevrsnu verifikaciju neophodne učaurenosti u papuču, istorija na to gleda drugačije.
Konfučije, 500 p.n.e.
Voleti znači pokazati saosećanje za teškoće drugih. Podrazumeva sažaljenje i odgovarajuću akciju, kako bi se šerovala ljubav. Ako ti je nekoga baš žao, možeš da mu popušiš kurac.
Stari Jevreji i Stari im Zavet, kasnije p.n.e.
Ako ti voliš mene zato što ja volim tebe, to nije ljubav. Bračni parovi bez dece su se smatrali prokletim, jer nisu mogli da osete trojnu ljubav, i tako transcenduju da vascelovite ljubavi božanske.
Stari Grci
Pre nego što su spičili sve evre i počeli da lože skupštinovinu za ogrev, pa i da šalju specijalno obučene monahe u Jerusalim da se tuku sa armenijskim, ostareli Grci su voleli da metu prst na čelo i objasne ostatku sveta neke stvari. Tako je Aristotel podtip ljubavi philia objasnio kao odanost familiji, prijateljima i društvu, a motivisanu praktičnim razlozima (popušim ti, pozajmiš mi bušilicu). Platon je je podtip ljubavi eros (nepatvoreno pušenje kurca) objasnio kao fizičku, strastvenu ljubav, koja ipak vodi kao spoznaji nečije unutarnje lepote. A gde je lepše nego unutra.
Rano hrišćanstvo
Ja te volim zato što ti voliš moje dete, a ti voliš moje dete zato što ono voli mene. Idealna, nesebična ljubav, rođenje ideala o trojstvu. Bog je trojan (ne onaj što ti vrišti kad skineš gušterski midžet-porn), otac vole sina jer sin vole duha. Jevreji kapiraju boga kao apsolutno i nedeljivo jedinstvo i ostaju pri tome. Pušenje je i dalje dobra opcija da se ubije vreme ako nemaš decu, a usmenih svedočenja o trougaonom pušenju iako ima – izvori nisu potvrđeni.
Mračno doba Srednjeg Veka
Sve zabranjeno. Voli se samo bog, i to samo čistim duhom. Ne dakle ljubavnim medijumom savremenijeg shvatanja, to bi bilo wrong. A duh se pročišćava kako, nego luftiranjem.
Renesansa
– Đulijeta, š’o než da ga cokiš?
– Pa puši ti kurac u prizemlju sa balkona, budalo jedna!
– O Đulijeta, zašto si Đulijeta…
– Izvadi me odavde i biću ako treba Gordana Pop-Lazić.
Po oživljavanju antičkih vrednosti, u centar pažnje ponovo je došla individua (koja će se u XIX veku apgrejdovati i na 2.0). Po prirodi stvari, u narednih nekoliko vekova će se kolektivno prepoznate aktivnosti, npr. rad, unaprediti u individualni učinak (sopstveni usev, prekovremeni sati, kapitalizam). Dok, na vrhuncu aktuelne epohe, posve individualne aktivnosti, kakvo je i oblaganje rasplodnog uda usnim lučevinama, steći će ponajpre svoju individualnost. Izjava ljubavi je izjava ekskluzivnosti. Ljubav je izbor dvoje ljudi, i oni takvim izborom pobeđuju još uvek široko rasprostranjena očekivanja druge vrste dobiti u braku. Blajvam kome ‘oću, jebeš vox populi, živeo vox os!
Marquis de Sade
Stiže prosvetiteljstvo, dosta je bilo bahanalija po dvorovima, ‘oće i narod da jebe šta ‘oće, a ne šta se nađe pijano ispod tezge na ribljoj pijaci. Čovek po kom je sadizam dobio ime opisuje vezu između nasilničkog izražavanja nadmoći i erotske ljubavi. 1785 piše u zatvoreništvu “120 dana sodome”. Ako je ljubav moguće izraziti nasiljem (a ko smo mi da osporavamo markiza), i ako sva ljubav iz boga ne ishodi (Dialogue entre un prêtre et un moribond), onda je headfuck praktično smislen čak i više no što pruža užitka.
1930
Volim te – gajim prema tebi osećanja kakva prema drugom muškarcu ne želim da gajim. Žene po Evropi i Americi konačno imaju makar od crnaca bolji status, pa mogu i da rade. Ipak, mojoj biološkoj prirodi potrebna je društvena afirmacija, a nju bez mužjačkog paravana dobiti neću. Možemo i da nemamo decu, svet polako postaje suviše komplikovan i za udružene pojedince, a kamoli za vozdizanije gamadi.
1950
Volim te – gajim prema tebi osećanja kakva prema drugom muškarcu mislim da ne mogu da gajim. Žene po zapadnom svetu konačno smeju i da šutnu pa da traže novo, te ko ga jebe, aj se prepustimo ovom fantastičnom filingu. Mojoj biološkoj prirodi potrebno je da se trsi, makar to značilo napuštanje familije i rodnog grada, te hajde da se uhvatimo za ruke i trčimo po livadi, valjda će već neko prekinuti kadar dok se umorimo. Deca? Jebeždecu bre, kupi kola.
1970
Volim te – gajim prema tebi osećanja kakvima pridajem značaj kosmičkih dimenzija. Život je samo aspekat ljubavi, a ne obrnuto. Žene konačno smeju da oblajvavaju i da se ne stide, pa hajde da se volimo – u stvari, vidi i oni tamo dvoje se vole, ajde da se svi volimo. Od čega ćemo da živimo? Otkud znam, Miloš Forman još nije snimio “Hair“, bolje seks bez braka nego brak bez seksa. Deca? Daj taj ofinger…
1990
Volim te – nemam pojma šta to znači. Ali stvarno, ne znam više šta da mislim. Moja keva me je rodila ili zato što je patrijarhalno odgajena pa je mentalno negde u Orašcu, ili zato što joj se omaklo. Istorija je rekla svoje, ja dalji progres ljubavi ne vidim. Ipak, svrbe me desni kad ti vidim budžu u pantolama. Biologija ne jenjava, volem i što imaš novaca… A bo’me, gde smo i šta smo, i danas će na mene kao neudatu ženu gledati ispod oka. Hajde da to nazovemo ljubav. Oženi me, pa da ti pušim u toplini doma, i zarađivaću i kuvaću ti, noge da ti perem nema, a i jaja mora da umeš sam da ispržiš, neću uvek stići. Usisavamo oboje. Deca? Pa daj, kud svi Turci tu i mali Mujo, ionako nećemo moći TV na miru da gledamo od restrikcija…
2011
Volim te; verbalni ugovor dvaju strana, a o razmeni intelektualnih i materijalnih dobara, vinjačkih i telesnih tečnosti (hipotetički na ravne časti).
Ponuda:
– Mož’ da meteš kad ti dam.
– Ako te šutnem ne plačeš, ako kažem da me ženiš smeš.
– Što zaradiš, smeš da pojedeš. U ćevabdžinici. I ne sve, dogovorićemo se koliko.
Očekivanja:
– Ako treba, petput da jebeš da ne vadiš.
– Ako te šutnem ne plačeš, ako kažem da me ženiš mećeš kravatu.
– Da zarađuješ tol’ko i tol’ko.
– Da voliš duge šetnje, ali da ne ideš stvarno.
– Da imaš trbušnjake, al’ da ih pokazuješ samo ‘de ima mnogo mojih drugarica.
– Da kupiš i meni kola (jasno da svoja imaš).
– Da ja vidim da te i druge žene smatraju za premiju, al’ ako budeš švrljao jeb’o si ježa.
– Da kuvaš, i da pereš sudove posle.
– Da imaš rodbinu i u prekokontinentalnom inostranstvu.
– Da se razumeš u nauku i umetnost.
– Da vonjaš sa integritetom, ali da se kupaš svaki dan.
– Da si seksualno divalj i eksplorativan, ali da me ne povređuješ i da se držiš mejnstrim duplje.
Pa sledi pitanje:
