Wrong (2012)
Kventin Dupju (Quentin Dupieux) je neverovatno talentovana individua. Reditelj, scenarista, kompozitor, elektro di-džej, montažer, snimatelj i umetnik, Dupju je čovek koji je sebi dodelio više titula nego srpski direktor u državnoj firmi. Naravno, za razliku od ovih socijalnih parazita koji su od državnih firmi napravili rodovske zajednice, Dupju je persona koja čega god da se uhvati nastoji da probija norme, ruši pravila i obara ljude sa nogu svojim nekonvencionalnim tvorevinama. – Baš kao Mrkonjić, ali ne u mega sranje smislu. Poznat ljubiteljima elektro muzike, sintetičkih droga, fluoroscentnih svetlećih štapića i brzih sunčanih naočara pod pseudonimom „Mr. Oizo“, Dupju je veliku prašinu oko sebe podigao sa svojim prvim šire distribuiranim filmom „Rubber“ koji je mnoge nakon emitovanja ostavio u apsolutno rebusu da mudruju i upitno češkaju lobanju u vezi toga šta su zapravo pogledali. Iako se u filmskoj umetnosti pojavio sa vrlo intrigatnim kratkim filmom (od 40min) „Nonfilm“, Dupju je za 10 godina uspeo da snimi svega 3 dugometražna igrana filma, ali je zato svaki od njih toliko drugačiji i toliko poseban da se nakon gledanja nikada ne zaboravljaju.
Kventin Dupju u filmu „Wrong” obrađuje jednostavnu priču o čoveku i njegovom psu i oslikava je u jednoj pomućenoj i iskrivljenoj realnosti u kojoj na prvi pogled apsolutno ništa nema smisla šta se dešava. Da, znam da zvuči kao odnos Eve Ras i Sime iz „Srećnih ljudi“ ali veruj mi da nije!
Ova psihološka vrteška se vrti oko Dolfa Springa, čoveka koga sreća poslednjih dana ni malo ne služi. Dolf se svako jutro budi u 7:60h (da, znam šta sam napisao, nemoj odmah da sereš nego čitaj dalje), ali iz nekog razloga, danas to nije slučaj. Nakon ustajanja iz kreveta Dolf uočava da mu je ljubav života, njegov pas Pol, nestao i nevezano koliko god on jako vikao njegovo ime, od Pola nema ni glasa ni traga. Što je najgore, ovo nije kraj njegovim problemima. Dolf po dolasku na posao u turističku agenciju biva lepo zamoljen od strane rukovoćeg kadra da se nikada više ne vrati na radno mesto jer je svima jako neprijatno zbog toga što on nastavlja da se pojavljuje iako je dobio otkaz pre tri meseca. Fokusiran i odlučan da pronađe Pola, Dolf u svojoj avanturi upoznaje mnoštvo bizarnih likova koji možda imaju, a možda i nemaju veze sa nestankom njegovog ljubimca.
„Wrong” je na prvi pogled u potpunosti apsurdan film od koga se u svakom minutu očekuje da se deklariše kao jedna velika sanovita sekvenca, ali što dublje ulazimo u materiju i razmišljamo o tome šta se zapravo odvija „između redova” na ekranu, spoznajemo izuzetno bogatu i slojevitu teksturu koja krasi novi Dupjuov film. Baš kao i „Rubber”, Dupju je „Wrong” namenio rušenju svakog kinematografskog pravila i razbijanju šablona i normi na koje nas je Holivud navikao.
Naravno, ovo nekima deluje podjednako privlačno kao lik sa akustičnom gitarom na kućnoj žurci koji zna samo „Moji su drugovi“ od Bajage, ali opet sam siguran da ima i onih kojima je ovaj kratak opis čak zanimljiviji i od razmaka između Bosiljčićevih očiju.
„Wrong” niti u jednom momentu ne gubi svoju satiričnu notu i kroz čitavo svoje trajanje, iako površinski naizgled besmislen i pretrpan detaljima samo da bi sve delovalo čudno i apsurdno, uspeva da bude vrlo oštar, duhovit, odmeren i smislen. Pošto sam siguran da velika većina neće uspeti da izvadi prst iz nos i suzdrži se da sto puta u roku filma ne proveri šta ima na Fejsu i vidi ima li kakva nova obnažena fotka nepoznate internet starlete za lajkovati, osećam potrebu da vam ovde pomognem da uočite poruku Dupjuovog filma da kasnije ne bi morao da odgovaram na komentare koji mi psuju majku, seme, državu i omiljenog tv kuvara.
„Wrong” ima za zadatak da kroz svoju bizarnost i apsurdnost dočara kako mi kao ljudi umemo da zakoplikujemo određenu situaciju kada nemamo dimenziju da vidimo ono što je zaista jednostavno i očigledno. Naravno, ovo je vezano za glavnu temu filma, a da ne bih sada dublje otkrivao epizodične ispade koje film ima, reći ću samo da ih posmatrate kao kritiku na nasumično uzimanje i nuđenje usluga za nešto što zapravo nikome ne treba.
Pored sjajne muzičke pozadine i prelepo snimljenih i montiranih kadrova ovih apsolutno nepredvidivih i bizarnih sekvenci, formulisanih u jednu na prvi pogled nespojivu celinu, treba napomenuti i vrlo intrigantne i vickaste likove koje odlično oslikavaju akteri kojiima su oni povereni. Najzanimljiviji lik je definitivno Master Čeng. Vilijam Fikner (William Fichtner) je sjajan kao guru za životinje sa pola kiselinom spaljenim licem. Džek Plotnik (Jack Plotnick) je odličan kao istraumirani protagonista, a i Stivi Litl (Steve Little) dosta doprinosi u svojoj epizodnoj roli.
Kventin Dupju je još jednom uspeo u potpunosti da me osvoji. „Wrong” je fantastičan i izuzetno originalan satirični projekat koji otvara jedan nepredvidiv i bizaran svet kakav nikada ranije nisam videli na filmu. Za mene lično, „Wrong” je ništa manje od kompletnog i totalnog remek-dela, ali ovaj film je ipak suviše nekonvecionalan da bi ga preporučio ljubiteljima mejnstrim kinematografije. „Wrong” će se definitivno najviše svideti ljubiteljima stvaralaštva Dejvida Linča (David Lynch) i Luisa Bunuela (Luis Buñuel).
Ocena: 10/10
Više o filmu i filmskim krtikama na „Kakav je film?“
