Zablude za koje si bio uveren da su istinite II
Nastavljamo sa razbijanjem zabluda koje su smislili razni masoni, iluminati i šerpasi, samo da bi ti ispao glup u društvu. Čitaj pažljivo, može da posluži.
Slepi miševi su slepi
Samo ime kaže. A i koriste se nekom vrstom sonara (eholokacija), pa im slepilo ne smeta. Netačno. Iako većina vrsta slepih miševa ima slabo razvijen vid, svi (baš svi, 1200 vrsta) vide. Pri dugom letenju, koje za cilj nema lov, slepi miševi služe se uglavnom vidom. Podred Megachiroptera (okvirno, veći slepi miševi), imaju sasvim dobro razvijene oči i vide u boji. Određene vrste čak vide ultra-ljubičastu svetlost. Ne kažemo da slepi miševi barataju vidom bolje nego “sonarom”, ali vide daleko bolje od, na primer, mene ili Stivija Vondera.
Alkohol ubija moždane ćelije
Ovo deluje kao zicer. Pogledaj alkosa ispred dragstora ili klinku koja se svako veče odvaljuje od đus votke – zaključak se sam iznosi. Pogrešno. Postoje bolesti koje prekomerno korišćenje alkohola može indirektno izazvati, ali ako se za vikend odvališ kao somina, nisi ništa gluplji nego što si bio par dana ranije. Alkohol može poremetiti krajeve neurona, dendrite, što remeti njihovu međusobnu komunikaciju. Mećutim, sama ćelija nije oštećena, samo je malo… pa, pijana. Kod teških cirkaroša, ovo stanje traje znatno duže od popodnevnog mamurluka, ali apstinencija će polako vratiti moždane funkcije u normalu. A sada, coup de grâce – umereno korišćenje alkohola sprečava demenciju i može dovesti do boljih kognitivnih sposobnosti. Obavezno napomeni ovo kevi dok klečiš nad WC šoljom, gledajući u ostatke sinoćne pljeske iz Ponča.
Kretanje vode i Zemljine hemisfere
Ovo je poznato. Bilo je u Simpsonovima, pobogu! Tečnost u odvodima, poput lavaboa, kreće se u određenom kružnom smeru u zavisnosti od toga da li se nalaziš na severnoj ili južnoj hemisferi. Ako si na ekvatoru, tečnost se neće kretati kružnim obrascem. Koriolisov efekat! Nauka, kurve! Ne jedi govna. Uticaj Koriolisove sile na kretanje vode u slivniku je neznatan. Kretanje tečnosti zavisi prvenstveno od geometrije suda (poput kade ili WC šolje) i geometrije mlaza vode. Ostali faktori su manje-više nebitni. Za ovu pizdariju možeš da se zahvališ Otou Tumlicu, čehostrijanskom (dobro, češko-austrijskom) fizičaru čija stranica na Vikipediji sadrži impresivne četiri rečenice.
Što se češće briješ – brada je gušća
Sa četrnaest godina obrijao si ono paperje ispod nosa, a već sledećeg dana žario si svoj kažiprst zamišljajući da je bradavica kakve ženke. Da, ali to nije do gustine. Možeš da se briješ pedeset puta dnevno, ali broj dlaka na licu uvek će ti ostati isti, a neće ni brže rasti. Pokušaj da izbrojiš, ionako nemaš šta pametnije da radiš. Na rast dlaka utiče na stotine faktora, od genetike do ishrane, u proporciji koja isključivo zavisi od tvog organizma. Ako ti se učinilo da je brada zaista postala gušća, varaš se. Postala je “čvršća”, jer su ranije blagi krajevi dlake sada oštri. Takođe, postala je tamnija zato što dlaka koja dugo stoji na suncu posvetli, ali joj koren ostaje taman, pa po izrastanju izaziva iluziju jake brade.
Mora da dođe
Recimo da igraš rulet, satima. Promašio si već trideset puta, red bi bio da sada ubodeš. Uostalom, veće su ti šanse sada, kada je dvadeseti put za redom dolazilo crveno na tvoje crno. Ne, šanse su ti iste. Priznajemo, ovo nije tipična zabluda, ali verujemo, uzimajući u obzir publiku koja nas čita, da ćemo bar nekolicini nesrećnika pomoći. Mnogi kockari veruju da dugo obilaženje, recimo, određenog broja na ruletu povećava šanse da će baš taj broj pasti u sledećoj rundi. Međutim, svaki put je isto – sistem poput ruleta ne pamti koji je broj došao, a koji nije. Odnos je uvek 1 : 37. Što je 2.7% šanse da ćeš da ubodeš. To je malo. Zato gubiš. Zato će zelanaši da ti lome palčeve. Zato ćeš morati da nađeš pravi posao.
Vikinzi su nosili šlemove sa rogovima
Uz svo to silovanje i pljačkanje, mora da ide prigodan imidž. Da, ali samo u umovima umetnika iz perioda Romantizma. Batica po imenu Gustav Malstrom je početkom XVIII veka počeo da crta svoje pretke pozajmljujući estetiku klasicizma, da bi Vagner nehotice popularizovao ideju nešto kasnije, putem svoje opere Prsten Nibelunga (koja nema nikakve veze sa Vikinzima, ali koga boli kurac). Šlemovi severnjaka izgledali su sasvim uobičajno za taj period. Postoje pretpostavke da su se rogati šlemovi koristili u ritualne svrhe, ali, opet, za tako nešto nema nikakvih dokaza. Sve se ovo čini kao neka podmukla švedska zavera, koja za cilj ima da gomilu metiljavih plavušana predstavi kao silu s kojom se ne treba zajebavati.
Noj zabije glavu u pesak kada se uplaši
Totalno legitimna tvrdnja, video si da se ovo dešava bar deset puta u pet različitih crtaća. Ovo poslednje je ključna reč, iako sam mit potiče od Plinija Starijeg (Rimljanina, Neronovog savremenika). U stvarnosti, noj će, suočen sa opašnošću, pobeći. Ako te to čudi, nema ti pomoći. Nojevi opušteno trče brzinom od pedeset kilometara na sat, a kada se potrude mogu da cepaju i do sedamdesetice. Ako sve to propadne, noj je svejedno zajebana životinja. Razmišljajući pola sata, ne mogu da zamislim scenario borbe sa nojem, u kojoj mi on ne bi iskopao oko ili slomio rebra.
