Nezaboravne kreature srpske estrade
Dobra stara vremena. Dobra su, sve dok ostanu tamo gde treba – u priči matorih smarača, ratnih profitera i političarske gamadi. No, kako to već ume da se zalomi, s vremena na vreme u jugoslovenskim vremenima ostane i po koji žitelj ovozemaljski, i kriv i dužan. Izgubljen(a) u vremenu, on(a) leluja po godinama koje su joj mentalni maksimum, i kao šanker kad te zoricom mladom tera prema ulaznom pragu, nerazumna je i odbija svaku saradnju sa svetom. A nekad je i prosto maloumna.
Pošto tebi, kao prosečnom savesnom građaninu verovatno nije dosta peglanja moždanih vijuga savremenom svakodnevicom, a jeste ti dosta gledanja žene koja žudi za emancipovanim ručkovima drolji iz seks i grada, dužan si da joj udariš dve-tri vaspitne, pa da udariš šapurinom od astal (al tako da ne napraviš štetu, ipak je danas i drvo kineska plastika), i ukažeš joj na besmisao bilo kakvih promena u pravcu nezavisnosti i drugih savremenih gluposti. Samo joj podvikni “Na njih se ugledaj, kravo nezahvalna, oni se nisu menjali dvaes/tries/četrdes godina, pa šta ima fali’’!
Doris Bizetić i sestra joj
Ona je smela. Jer nosi enimal print. U kombinaciji sa enimal printom. To su dva enimal printa. Različita. Ona nosi osmeh. Jer je srećna. A srećna je jer ima kul muža. On se preziva Nigrin. Ali drugačije se to piše. Piše se svetski, jer je svetsko i prepoznatljivo u bilo kom delu sveta, a pogotovo u Amerikama. A ne kao kod nas, sa ć ili č. Ona druga Bizetić, manje poznata, više je poznata kao srpska Madona. U krugu prijatelja, naravno. Ali samo zato što se ne eksponira. Što ne znači da nije živi eksponat iz devedes i neke. Nesrećno odrasle uz BB šou i oca koji se smejulji pred tv kamerom obučen u trandžu sa lošim srbijanskim akcentom, još nesrećnije su ostale u tom periodu. Još onomad su govorili da će mala Doris da povuče na ćala i ostane u estradnim vodama, što se nažalost obistinilo, pa ova ne samo da je povukla na svog matorog, nego je prekopirala njegovu (još onomad) jezivu frizuru, i nastavila sprdnju sa muzičkim instrumentima. Samo na malo savremeniji i sablasniji način. Od priče da će Bizetićke da budu čudo kad porastu, potvrđeno je samo ono davno utvrđeno – geni su čudo, čuvaj se potomka.
Lidija Vukićević
Ono što ugledaš na televiziji kad tvoja baba kaže ‘’Ijao, pa ova nije ostarila dana jednog!’’. Kurac nije, baba! Pa ne bi ni deda ostario, da još uvek nosi tri kile kose i kombinezon Bate Živojinovića iz Srećnih ljudi. Ispod ono malo jada od glumačke karijere koje je još više zasrala političkom karijerom, Vukićevićka ostaje dosledna svojim životnim ulogama, te tako neguje izgled Violete Popadić, ne sluteći da boluje od nekog sindroma uživljavanja u ulogu i u ril lajfu. Ona prkosi novom dobu tako što i dalje živi u Boljem životu, čineći tvoj život mizernijim kad shvatiš da slušaš Viki Popadić za skupštinskom govornicom.
Eva Ras
Od šezdeset i neke čeka da umre. Pedeset zlatnih godina ista priča istom gestakulacijom i bojom glasa mučeničkog. Čak i ako uključiš ton na teveu, ni danas ne znaš dal je smrtno uvređena, dal umire ili se rađa, je li napaljena ili pak ucveljena zbog gubitka pola porodice. Pedeset godina dokazuje da je nije sramota da izgovori svojim umetničkim usnama sve reči kojima se koriste Tarzani i da verbalno može da parira svakom ko se usuđuje da pičku nazove pičkom.
Ruška Jakić
Ne znaš po kojim lokalnim televizijama sa sumnjivim znakovima se provlači, ali redovno nalaziš njene snimke na jutjubu kada tražiš savete o ljubavi i modi, dok naša najmatorija samozvana verzija Hale Beri iz nepoznatog razloga stoji sa pajalicom na stolici i privlači pažnju na međunožje prosečeno belim tri-četvrt pantalonama. Redovan seks je imala isključivo za vreme Miloševića i Minimaksa, i taj srećni period zapečatila poslednjom Maksovizijom. Navela je sudbica prokleta da ostane dama sama, so alone and independent sa devojačkim prezimenom, koje je i dalje daleko popularnije od dodavanja muževljevog. Ali Ruškica neće imati problem dvoumljenja oko prezimena, jer kod nje stagnira i ljubavni status na fejsbuku, i lepota kojoj tepa svakog jutra, i stil koji fura, a sve to od osamdes i neke, kada je kao i danas bila ubeđena da žari i pali, šarmira i alarmira. Kvazi dama i kvazimodo.
Bebi Dol
Baba cveća. Potpomognuta domaćim dezinfekcionim sredstvima po rodbinskim špajzevima, ostala je u vremenu kada je kuvala čaj od maka prijateljima koji su davnih dana obesili zvoncare o klin. I dalje svoju dugu devojačku kosu farba u plavo, ali je poodavno odustala od češljanja iste. Ona je kao devojčurak koji ne dobija menstruaciju jer je u klimaksu. Danas uglavnom pripita, ostala je pri ideji da uzme neki dobar auto kojim će sa super kul frajerom odleteti u daleke svetove, gde će probati droge kojih nema na svetu ovome. Nije našla ni auto, ni frajera, a za droge više banke nema. I tako od početka karijere, verovatno do kraja iste.
