Krenuti u priču o nojalferima je nemoguće bez poznavanja pojma nolajfer. Kao što većina pretpostavlja, nolajfer je antonim starohebrejske reči lajfer, što označava osobu koja troši krvavo zarađene pare svojih roditelja na piva zapremine manje ili jednako 0,33, koktele rezedo-grimizne boje dok istovremeno kači fotke iz izlazaka na Instagram sa potpisom LUUUUDO VEČE LEKSINGTON BEND RAZVALIJO EKIPA MUTNIJA OD DUNAVA UVEK SPREMNA ZA AKCIJU :)))))!!! Dakle, nolajfer bi bio njegov opozit, mračni introvert, vezan ugovorom za neki moćan adsl paket, higijenski često na ivici prelaska u rumunskog nadničara, zna napamet sve citate Zmaja od Šipova…
Lajfer i nolajfer su jin i jang, doktor Džekil i mister Hajd, ličer i sider, večni takmaci u ćivotu, suprotstavljene strane koje se nikako ne mirišu i imaju misiju da gde god i kad god mogu, iskažu svoju nadmoć nad suprotnim taborom.
Nekako na prvi pogled, mnogo lepše deluje biti lajfer. Život lajfera je divan. Njega budi zvuk Vivaldijevog proleća koji emituje šporet sa ravnom pločom na kome se već krčka voda koju će neposredno pre ključanja posuti preko najfinijih granula nes kafe. Lajfer nosi kariranu pidžamu sa narandžastim učkurom, koja po potrebi može da se transformiše u fensi pantalone za izlazak. Kad ustane, nema krmelje. Ali ima mekbuk. Na tanderbrdu proveri poštu. Stigli invajtovi za mnoge žurke, vikend će biti paklen. Al njega boli kurac, voli da izađe četvrtkom na smut džez. Ode na doručak u landž bar. Ne, bolje na branč, doručak je za zaposlene u Mostogradnji, to je tako pase. Tri jaja bez žumanca, štapići sa maslinovim uljem, koziji sir, sos hipernadrkanog imena francuskog porekla i čaj od brusnice sa Balearskih ostrva. Sou faken tejsti. Prelista novi Plejboj dok čeka Relju, studenta komunikologije iz Kotora i Teodora, multidisciplinarnog primenjenog umetnika koji ima dupleks na Dorćolu. Malo pričaju o krizi postmoderne, a malo se dotaknu i priče o atmosferi sa poslednje partije skvoša. Utom dođe Una, ortodoksna kurculja, jednom mu je popušila a onda ga frendzonovala. Partija slikanja pa kačenje po društvenim mrežama. Preferiranje pinteresta, čekiranje na forskveru. Ocena usluge – zadovoljavajuće, konobar bi mogao da ne koluta očima kad mu tražim tofu sir :)) Nastavak lajfa u kafiću uz pivo niskog procenta alkohola i dnevnu štampu. Vidi skočio evro. Vidi bole me kurac. Relja, Teodor i Una odlaze, dolaze x, y i z. Zatim i p, q i r. Prave se planovi za splavarenje u Portugalu. Drina i Tara su za kromanjonce koji imaju rodbinu u Bajinoj Bašti.
Sumrak. Vreme je za novi obed. Pica sa prekrupom, kukuruzom, algama, soja sosom, dinstanom kelerabom i vorčester sosom je idealna kombinacija za lenjo popodne. Kratko preživanje i povratak kući na lagano pranje muda mlakom vodom i nanošenje preparata za telo zidarskom mistrijom. Noć, dešavanja, svaka tura pića ima ril tajm izveštaj ka folouerima, frendovima i svim ostalim bitnim sastojcima lajfa. Umoran i srećan dolazi kući, odmor je preko potreban, sutra je novi dan, život čeka da bude udahnut punim plućima.
Na drugi pogled, život lajfera izgleda još bolje nego na prvi. Hroničan bol u đokaju za sve osim za nivo belog ruma u mohitu, nema brige oko stanarine, režija a ni oko tvajlajtzonske misterije kako jebeno LDP uvek uspe da ima 5,3 posto na izborima.
FOLIRANTI! Jebo vas vaš lajf, možda smo samo ljubomorni, ali vaš život je sranje. Ili samo ne želimo da priznamo da je do jaja, a naš sranje. Nije, naš je moćan i lordovski, a lajferi ne jebu. Pravi lajfer je retka pojava, a ja upoznah pre nekog vremena jednog takvog. Naime, usled posledica ekonomske krize sam rešio da se posle x godina ucimerim. Jedan od kandidata beše i moj sadašnji merci. Lepo došo čovek, ispričali se pet minuta, ko si šta si šta radiš ostavljaš li dlake posle pranja dupeta i ostale bitne teme. Između ostalog mu napomenem da pišem za najbolji sajt na svetu, kad lik reče “Tarza…šta?”. Pa reko, brate, ja sam blek, ribe mi šalju gole slike i 200 evra na kućnu adresu, pijem besplatno u tojitoj kafani… “Ne znam, matori, da izviniš, bole me kurac za to, imam bitnije stvari u životu, radim od 9 do 9, rešio sam da se obogatim.” Tad sam znao da je on pravi čovek. Kapa dole pravom lajferu.
No da se vratimo činjenici zašto smo mi nolajferi bolji od fejk lajfera.
Prvo, zato što smo to mi, a nismo oni. Uvek stani na svoju stranu, bolji si od drugih čak i kad nisi.
Drugo, jer ćemo kad tad izumeti perpetuum mobile, jer lajfer ne želi progres a nolajfer ga želi, samo misli da to može da se desi iz udobnosti fotelje. E jednom će da uspe.
Treće, jer smo racionalni i stepen konverzije nam je veći nego njima. Za manje od dva soma mesečno imaš neograničen pristup svemu što ti treba u životu.
Četvrto, jer smo od prokrastinacije stvorili umetnost i način života. Zaista, ko bi rekao da neoprani sudovi imaju strpljenja da se prvo odgleda 68 epizoda Arrested Developmenta. Ni sudovi nisu znali, a šolja za kafu se uopšte ne ljuti ako se iz nje pije 20-ak puta. Samo skoreli soc skruniš u wc šolju.
Peto, jer smo socijalno anticipativni. Uvek možeš da znaš ko je od ekipe iz srednje ostao na nivou inteligencije takvom da i dalje misli da je komentar “I tata bi sine” na fotke Marijane Mateus uber zanimljiv. Zvao te na piće zarad dogovora oko 10 dina mature? Poželi mu učtivo da umre, reci mu da je kreten jer misli da će se obogatiti lajkovima na stranici “Dejan Govedarica tips” i vreme utucaj na učenje vikipedije napamet.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]ODELENJE![/typography]
Šesto, jer smo dosledni sami sebi. Naš komentar na nešto je jedini validan i svako ko drugačije misli je sisač kurca i može da nam se napase omudine.
Sedmo, jer lako sklapamo prijateljstva i bratstva sa svima koji misle kao mi, tako da i oni postaju naši porijatelji i braća sve dok ne počnu da misle drugačije, a tad naravno postaju sisači kurca i mogu da nam se napasu omudine.
Osmo, jer se bolje pičke lože na nas nego na njih. I mi to koristimo obilato, dok oni misle kako smrdimo na ustajalu znoj i preponski predeo muflona u teranju, mi stvaramo nova poglavlja Kamasutre i urezujemo naše niknejmove na ženska gola bedra koja podrhtavaju pod naletima cikličnih orgazama.
Deveto, jer uvek znamo pravi trenutak za odgovarajuću akciju. “Ćao bivša, evo večeras izlazi trejler za četvrti serijal Igre prestola, pa se setih koliko si volela Roba Starka, usta te jebem, izvoli link i seti se kako sam ti nekad slao torente…” – Jaoooo, i dalje si divan, mogao bi da svratiš na kafu i profiterole, hehe.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Čak ima i tizer za trejler koji je izašao sinoć, tačno u 20:56 po hbo-ovskom vremenu.[/typography]
Deseto, jer prvo.
Ponavljaj ovo dok ne naučiš ko Oče naš. I ako misliš da nije ovako, znaj da jeste, jer da nije ne bi ni pročitao ovaj tekst, nolajferu!