Zašto je morsko prase bolji ljubimac od mačke

Disertaciju bih počeo jednim sopstvenim pitanjem: ko uopšte ima mačku? Ljudi koji ne vole seks, jasno, ali može i da se ide da mantraš u crkvu ili da se studira informatika, slaže soliter – na moje pitanje nije odgovoreno, zašto mačka? Da stvar bude gora, fascinacija mačkama u kombinaciji sa usamljeničkom masturbacijom uzima danka, i ljudi svoje dragoceno slobodno vreme provode diveći se malim macama na internetu. Koliko god to dvosmisleno zvučalo. Stop daljem zabudaljivanju! Kao što i generalno kralj životinja uopšte nije lav kako se veruje nego medo carina, tako i kruna kućnih ljubimaca odlazi nečujnom glodaru, a ne amorfnom i neumirućem slugi sotone.

Razlog 1:

Održavanje. Morsko prase, istina, mož’ opušteno na dan da pojede i više od mačke, ali to se pre svega samo tako čini, jer ti ni ne znaš šta je tvoja mačka pojela. Možda vrapca (ređe), možda nešto što si sakrio u duplo dno u ormaru jer ti je važno (češće), tipa ram memoriju. To naravno sve samo dok ti ne gledaš, jer kada si mački u vidokrugu, standardi iznenada probijaju plafon. Ti možda i veruješ kako dresiraš mačku da jede to-i-to ili u to-i-to vreme, ali zapravo dresira ona tebe, dresira te da poveruješ kako će sirota crći ako joj ne doneseš sufle sa bizonovim mlekom ili guščiju mast na tostu od uvozne ukrajinske pšenice iz medijske kampanje Marijana Rističevića. Dok morsko prase, ne mo’š da ga naučiš ništa, ali bar ne trenira ni ono tebi živce. Najgore što može da se desi je da ga otruješ kupusom, ali i tada će prosto nečujno i dostojanstveno otegnuti papke, sprečen da prdne. Istinska poezija. Dokazano je da se mačke, za razliku od recimo pasa, zapravo uopšte i ne vezuju za ljude, nego za teritoriju. A kao takvim igračima, uvek im je potrebno JOŠ. Kao što je slučaj i sa psima koji popizde kada su među 30-50 ljudi pa se onesveste od radosti. Stoga mački koliko god prostora da daš, neće joj biti dosta i vazda će se smucati i potucati po kraju sa sebi sličnim frajerima. Morsko prase, pak, sve i da mu smetaju uslovi apartmana, neće se buniti. Gospojin.

Razlog 2:

Dresura. Mačku da naučiš i lastin rep đubretarom u jednosmernoj, niko se neće naročito zaprepastiti. Svima nam je jasno da su mačke inteligentne, fleksibilne, i da se bliži dan kada će preuzeti svet. Em to, em ćeš ako se te dresure latiš prokleti sopstvenu babicu i što te ne ispusti naglavačke, jer mačke rade ono što one ‘oće, ne ono što ti ‘oćeš. Dresiraš mačku da kaki u kutiju? Srećno. Dok, morskom prasetu je kao takvom dovoljno da metneš odgovarajući šešir i eto te na Beogradskoj Hronici. Ko još od veverice očekuje da proleti kroz vatreni obruč na apencu ili da napravi vrhunsku zeljanicu? Upravo tako. Glodari su kul po sebi, osim onda kada nisu. Ne moraju da nam se dokazuju vrtoglavim akrobacijama kao, recimo, Kinezi, već je dovoljno da naprave skoro-izraz-lica ili da nose mini-polucilindar nad glavom punom obraza i flafičanstvenosti.

Razlog 3:

Prijatelj. To je po definiciji neko u koga možeš da se pouzdaš da će ti pomoći ili stati na tvoju stranu bez potpitanja onda kada ti je to najpotrebnije. A mačka to uglavnom nije. Neće te obradovati kolačima za rođendan, neće otići da ti pokupi decu iz vrtića zato što moraš da ostaneš duže na poslu, i neće ti prepustiti daljinac samo zato što je Liga Šampiona. Mačka je, narodski rečeno, peder. Boli je patka i za ono o čemu s’ vremena na vreme svakako morate da sednete i da porazgovarate, a kamoli za tvoje nasumično trabunjanje o ovoj i onoj ženskoj. Prasac je, sa druge strane, ako ne i potkupljiv, a ono već po prirodi pažljiv slušalac. Kad se jednom navikne na džinovski prizor tebe i tvoje guranje prstiju kroz rešetke kaveza, njegovog jedinog doma, prestaće da beži u rupu i gledaće te pravo u oči. On je spreman da čuje zašto si ti obnovio godinu. Još ako mu upriličiš neku šargarepu, imaćeš utisak da sedite i pijete kafu.

Razlog 4:

Šta sa njim/njom posle? Prođe onaj momenat kada intenzivno kačiš slike moja maca se sakrila u cipelu ^^. Istina, tu se ne bih setio da je tražim. Ali onda poraste i spava ti na laptopu kad hoćeš da kucaš seminarski. Kad nemaš mačku bar znaš da ga svakako nećeš napisati nego ćeš završiti na Tarzaniji, ovako izbor ni nemaš. Jedan od devet života mačke ume da potraje i do 20+ godina, a i na samrtničkoj postelji će samo da gleda kako da ti ga šukne, pa će se zavuče iza babinog kauča da ne znate ‘de je i tamo da truli tri nedelje dok je ne pronađu deca. Prasence je, pak, super osetljivo i uglavnom se zabaškari već posle 6 do 8  godina, a i to samo ako ne rikne od nečega ranije, tipa od straha ili od previše Tome Zdravkovića. Ako niko ne ispusti kašiku prevremeno, ženka mačke može da odgaji i do 100 sebi sličnih, dok se kod morskog praseta ovaj broj kreće između 2 i maksimalno 15. Pa ti “prve u vodu bacaj” kol’ko ‘oćeš, ako ne kastriraš mačku ili je ne uzgajaš u bestežinskom vakuumu, eto ti zanimacije. Sa mužjacima je slična priča, kod tate krmka realno teško da će doći deca na vikend, tu su prepreke u vidu vrata, kaveza, nadmorske visine, nepoznavanja adrese, troškova taksija, ne mo’š opet ni praznih ruku… A plodovi ranoprolećne radosti tvog mačora samo će da ti zamjauču pred ulaznim vratima kao imigranti.

Uz sve to, morsko prase je, na neki način jebem li ga, zec. Ako to nije kul, ja ne znam šta je. Takođe:

– Beba morskog praseta po rođenju vidi, čuje, veličine je otprilike pola mame i prvog dana počinje da jede tvrdu hranu.

– Ima smešno malu kitu – uvek hit na žurkama

– Košta ništa do malo. Mačke su i besplatne preskupe

– Ne postoji mjuzikl “morski prasci” – krme automatski manje gej

– Nešto se zove morska svinja, a nije ni jedno ni drugo (kao Lejdi Gaga)