Zašto stranci nikada neće naučiti srpski jezik
Srbi su se odvajkada trudili da budu specifičan narod. Istorija nas pamti kao teške inadžije, i još teže kontraše. Parola „Zašto jednostavno kad može komplikovano“ je verovatno bila motivaciona pokretnica prve grupe Srbendi koja je zakoračila na Balkan. Međutim, spajajući se (čitaj: ratujući) sa velikim brojem drugih naroda, počeli smo da gubimo identitet, a vala i kulturu. Famozna priča o viljuškama i noževima iz srednjeg veka, danas deluje kao mit, jer je zamenjena papirnim pakovanjima iz ćevabdžinica i prodavnica brze hrane. Ista stvar se dešava i sa jezikom. Zašto bismo se trudili da budemo pismeni, kad bolje prolaze džudže koje to nisu? Neminovno je da se jezik menja iz dana u dan, ali je ipak bitno ne zaboraviti ono od prethodnog dana.
U svrhu očuvanja tradicionalnih, jezičkih formi (a i psovki), Tarzanija vam predstavlja kratak kurs srpskog jezika. Pošto je težak i zajeban k’o promena sijalice na Fiat Stilu, ovom prilikom ćemo se fokusirati isključivo na vrste reči. Padeže ostavljamo za neku drugu priliku, a ionako se oni razlikuju od mesta do mesta življenja (Vukov zajeb: Piši kao što govoriš).
[typography font=”Love Ya Like A Sister” size=”24″ size_format=”px” color=”#ff4400″]IMENICE[/typography]
To su sve one reči koje koristiš, želiš da koristiš, ili jednostavno nemaš pojma šta znače. Najmnogobrojnija vrsta reči, promenljiva po rodu, broju, padežu. Koliko god se ti trudio da ih naučiš, uvek će se naći neka dileja, koja će znati više imenica od tebe.
– Dragi kolega, smatram da se vaše viđenje ovih, novih načina prevazilaženja krize sa tarifnim brojevima znatno razlikuje od gorepomenutih carinskih zakonskih jedinica?
– Da dragi kolega, ali nas kontinuirana praksa navodi na zaključak da su carinski organi dozvolili upotrebu istih u neretkim slučajevima sa kojima se spoljnotrgovinski kadar danas susreće?
– Uz dužno poštovanje kolega, moram napomenuti da možemo izvući kauzativni silogizam iz prethodnih carinjenja, da takva praksa može samo pooštriti našu ionako krhku povezanost sa carinskim reprezentima?
– Puši kurac.
Kao što vidimo, njihov broj je veliki, a njihov oblik još veći. Ako u to ubacimo još i činjenicu da se svakodnevno ubacuje još, što naših izmišljenih reči, što stranih, zaključak je jasan: NAJEB’O SI. Uvek ćeš biti glup za imenice.
[typography font=”Love Ya Like A Sister” size=”24″ size_format=”px” color=”#ff4400″]GLAGOLI[/typography]
Još jedna promenljiva vrsta reči. Jedina radost sa glagolima je ta, što u kom god obliku da ga koristiš, ne možeš da pogrešiš. Srpska praksa psovanja nam je dala mogućnost da svaki glagol može imati drugačije značenje u drugačijoj situaciji.
– Ekskjuz mi dir gospodin Serbin, ken ju govoriti mi gde bila Kale brdo dandžn? Ja mlogo lajking vaša zemlja?
– Lajkujem ti mamu englesku, meni si naš’o da prodaješ ta sranja, a? Špijuni prokleti, nalajkujem vam se krvi!!!
– Spiun? Ja ne razuming sta prica?
– Pričam ti sa ćaćom, sve sama američka gomna! Kletva srBska na vas, suze Majke Jevrosime!
Znači, glagoli su tvoja svetla budućnost. Udri po njima! Izmišljaj nove radnje, raduj se novim oblicima. Možda jednog dana uspeš da napišeš knjigu „Nepresušan izvor zabave srpskog jezika“, koja će uspeti da objasni strancima zašto VOLETI ne mora uvek da ima veze sa romantikom.
[typography font=”Love Ya Like A Sister” size=”24″ size_format=”px” color=”#ff4400″]PRIDEVI[/typography]
Opisne reči. Promenljive po obliku, al’ su tu da otegneš neznanje. Najčešću upotrebu nalazimo prilikom muvanja riba.
– Oh, draga Klara, tvoje plavetno modre oči me podsećaju na neuhvatljivu dubinu Jonskog mora, koju sam neprestano gledao, kada sam prošle godine letovao na predivnom Zakintosu!
– Oh Jovane, pa i ja sam prošle godine bile na tako obožavanom Zakintosu! Kakva je čudna igra crne sudbine bila, da se nas dvoje, dva usamljena bića, ne sretnu tada?
– Zato Klaro što si gengbengovski opštila sa trojicom besprekorno crnih Arapa! Sad umukni, otpi još malo tog preskupog Somerzbija, svuci te bele helanke, i podaj mi svoju razgaženu razderotinu!
Što više daš, manje se brukaš, kaže naš narod. Ti po toj logici, što više prideva izbljuješ iz sebe, veća je mogućnost za felacio. Zato, rečnik u ruke, i kondom u džep (ukoliko ti se potrefi i nešto više od felacia).
[typography font=”Love Ya Like A Sister” size=”24″ size_format=”px” color=”#ff4400″]ZAMENICE[/typography]
Prisvojno promenljivi oblik. Tu su da dokažu nečiju pripadnost. Najviše korišćen oblik je MOJ.
– Dušo, dovela sam moje drugarice na kafu.
– U moj stan? U moj stan si dovela te tvoje kalašture? E vala, nećeš! Kad nisi u svojoj kući naučila red, u mojoj ćeš! Ko normalan utorkom dovodi krave na kafu, kad je Liga? O sudbino moja kleta, koga si mi u moju kuću dovela?
– Smiri se volino, ovo je i moja kuća, ne samo tvoja! Ja perem tvoje gaće, ja brišem tvoju povraćku!
– Brišeš moj kurac!
Naravno, sreća u koegzistenciji leži upravo u što manjem korišćenju zamenica. Ljudi su osetljivi na bilo kakvu pripadnost, imaj to u vidu, kad želiš u kafani da dokažeš da TVOJ deo računa nije isti kao NJEN deo računa.
[typography font=”Love Ya Like A Sister” size=”24″ size_format=”px” color=”#ff4400″]BROJEVI[/typography]
Poslednji oblik promenljivih reči. Delimo ih na osnovne, redne i zbirne. Tu su da unesu raskol u bilo kakvu situaciju.
– A koliko si ih imala do sad? A, dobra ova stvar Majo, šta ti misliš?
– Pa, nije baš prva koju bih slušala, al’ nije loša…
– Ne pravi se mutava! Kol’ko si ih ti imala, pet, petnaest, sto?
– Pa, nisam baš brojala, al’ čini mi se da ih je bilo 27… Od prošlog leta…
– Kurvo!
Ako želiš da živiš bez straha od srčanog udara, nikada ne pitaj za broj. Čak ni cipela. Čak ni mamu.
[typography font=”Love Ya Like A Sister” size=”24″ size_format=”px” color=”#ff4400″]PRILOZI[/typography]
Nepromenljive reči. Tu su da pokažu gde se radnja dešavala, kako i u koje vreme. Najčešće se brkaju sa pridevima.
– Pitaš me zašto pijem? Reći ću ti zašto pijem! Pijem, jer nemam šta drugo! Ona moja ode juče u selo kod majke, kaže gušim je! Naravno da je gušim, kad me hrani humusom! Ej, humus, pa to i zemlja izbaci iz sebe, sledeći put ću da je vežem za nogaru od kreveta!
– Gospodine, samo sam vas zamolio da spustite noge dole, mi smo ipak elitna kafana…
– Kako da ostanem smiren na tako nešto? Moja Sosa, humus?
– Kako ne znam, al’ ćemo vas lako deganžirati u ovaj kontejner, ako ne umuknete.
Svako zašto ima svoje jebi ga. Prilog nije, al’ rešava problem.
[typography font=”Love Ya Like A Sister” size=”24″ size_format=”px” color=”#ff4400″]PREDLOZI[/typography]
To su one nepromenljive reči, koje ti još u osnovnoj usade kao bukvicu: U, NA, O, PO – deca ih često mešaju sa Teletabisima, a majke sklapaju nova imena za ćerke.
– Gde si bio?!?!!?
– Na poslu…
– Ne laži! Gde si bio?
– … U kafani…
– Opet kafana? Opet pičkaš pare? Pričaj, sa kim si bio?
– Ma sa Miretom i Lazom…
– O čemu ste pričali? Zbog čega se sad vraćaš?
– O jebenim vukodlacima smo pričali! Sad vidim da oni stvarno postoje!
Sa predlozima nema greške. Najkraća reč u rečenici, a opet tako puno kazuje.
[typography font=”Love Ya Like A Sister” size=”24″ size_format=”px” color=”#ff4400″]VEZNICI[/typography]
Još jedna nepromenljiva vrsta. Veznici su uvek faktor iznenađenja, i čim ga čuješ, shvataš da nešto nije u redu.
– Halo? Dobar dan gospodine Petroviću! Čestitamo, vi ste srećni dobitnik vikenda za dvoje na Divčibarama, u pančevačkom dečijem odmaralištu!
– Pa?
– Ne pa, gospodine, već DA, jer smo baš vas odabrali među 1000 drugih kandidata!
– Pa?
– Pa kao paket aranžman, da! U sklopu vikenda možete dobiti i doručak i večeru! Ali, morate doći na sastanak u restoranu Park, jer moramo da proverimo vaš…
– Poštovana, pre 20 minuta sam imao ne tako prijatan razgovor sa vašom koleginicom, kojoj sam ponudio analni vikend kod mene, sa sve mogućnošću da mi skuva i doručak i večeru. No, pošto je koleginica odbila tu jedinstvenu ponudu, ja je nudim vama! Ako i vi ne želite, ljubazno vas molim da odjebete od mog broja telefona, radi opšte sigurnosti i vašeg verovanja u roze ponije i kulturne ljude.
Moraš imati velika muda da nekome poturiš ALI, i da nakon toga očekuješ staloženu reakciju. Probaj da to ali zadržiš u sebi (Ja bih ti platio piće – ali neću, jer ću da te jebem svakako – šta ostaje u sebi, proceni sam).
[typography font=”Love Ya Like A Sister” size=”24″ size_format=”px” color=”#ff4400″]REČCE[/typography]
Studentski kult. Nepromenljive, a tako značajne. Sveprisutne. Često iritirajuće.
– Kolega, kažite vi nama nešto o molekularnoj gravitaciji atoma?
– Naravno, evo, samo da osmislim…
– Izvolite, osmislite.
– Možda… Ipak… Pa… Evo… Međutim… To je… A i nije… Evo upravo…
– Dobro, vidim da to ne znate, hoćemo drugo pitanje?
– Um, da, da!
– Dobro, drugo pitanje: Da li vi mene zajebavate, il’ samo nemate para za kladionicu, pa ste navrnuli ovamo? ’Ajte lepo založite ovaj indeks na kerove, možda neke koristi od njega i bude danas. Sledeći!
Neprijatna tišina je često bolji oblik konverzacije nego besomučna upotreba rečca. Imaj to na pameti.
[typography font=”Love Ya Like A Sister” size=”24″ size_format=”px” color=”#ff4400″]UZVICI[/typography]
Poslednja vrsta reči. Takođe nepromenljiva. To su ti svi zvuci koje čuješ u prirodi, a koje često i sam proizvodiš.
– Uh, oh!!!
– Uf, joj, još malo…
– Uh, ah…
– Oh, oh…
– Eh, eh, eh…
– Tras!
– Šta je to bilo?
– Ma pala je neka kutija u špajzu! Ćuti tu, i masiraj mi lepo te noge! I pazi na gljivice i kurje oko!
Uzvici su neophodni ukoliko želiš da se oprobaš na estradnoj sceni. Nemoj da drugi moraju da ih smišljaju za tebe, pokaži da si inovator.
Srpski jezik je raznolik i otvorenih shvatanja, kao i svaka sestra noći. Kad si već dobio tu mogućnost da boraviš na ovim prostorima, barem daj sve od sebe da ga oplemeniš i sačuvaš od zaborava. Na kraju krajeva, ti nisi princ, i tebi se jezičke greške ne praštaju tako lako.
