Zašto su Vučićeve mere podsticanja nataliteta pogrešne i opasne

Dugo sam imao brda racionalnih i masu emotivnih razloga zašto odlažem roditeljstvo. Te mlad sam, te nemam para, te ne želim tu odgovornost da neko potpuno zavisi od mene, očekuje da mu obrišem dupe i slini mi na novi adidas superstar. Pa onda kada sam postao malo stariji i počeo nešto da zarađujem, nikako da rešim taj problem debiliteta tj. plašenja od odgovornosti. Srećom te je naišla žena koja je svojim dobrim osobinama poništila moje debilne pa sam em skapirao da ima nečega u tom tripu da nastaviš svoje genetsko stablo em sam se opravdano mogao nadati da mi dete neće biti baš skroz isti debil kao ja, što je bio jedan od razloga što nisam bio siguran da li želim dete.

Da skratim priču, dete smo napravili pre šest godina i sve je ispalo do jaja: zaljubio sam se, sve bih uradio za nju, bože koliko je slatka, divna je, dobro malo ne da da spavamo i malo su skočili troškovi ali hej brate to je to, roditelj sam, vidite me bre, alo, i to sam završio!

Osim što nisam, jer je tek počelo. I biće sve zajebanije, komplikovanije i skuplje (do nekog trenutka kada je ne šutnem u dupe iz kuće da sama zarađuje za leba, znači za jedno šessedam godina). I više nema nazad, jer tim činom postajanja roditeljem si na neki način stvarno ispunio svoju životnu svrhu – zato savršeno normalni ljudi od 32 godine sutradan pošto dobiju dete izgledaju kao da imaju 46 i posao u DDOR-u. Da, deca su vaistinu naše najveće blago, to i deca znaju. I obilato koriste. Baš kao što znaju i političari.

Zna jer je čitao u knjigama

Zato decu potežu u tabloidima kada treba malo podići borbenu gotovost javnosti, zato ljube decu u predizbornim kampanjama, zato ih nose na rukama kroz smetove, isto u predizbornim kampanjama, jer politika se ovde svela na non-stop predizbornu kampanju i obećavanje para narodu. I zato nam je naš predsednik bacio kosku u vidu priče o podsticanju nataliteta. I to čime drugim, nego direktno parama.

Pare su jezik koji svi razumeju. Lična korist još više. Dakle, deca+pare=zicer, Vučić sam pred golom, a gol(i) smo svi mi. Zato nije bilo baš bogznakakvo iznenađenje kada nam je naš preśednik u svom karakterističnom “teško mi je ali odlučan sam” maniru najavio mere državnog podsticaja natalitetu koje se svode na to da će žene dobijati pare za svako dete koje rode, do četvrtog, bato. I to je lepo izračunao da će žena od države dobiti 30k jura ako rodi 4 dece, saopštivši nam to kao spiker u reklami na kojoj piče proizvodi na akciji u DISu, mora da se lepo kaže kolika je tačno cifra i ušteda, da bude RAZUMENO.

Da se razumemo, veoma verovatno neće biti ništa od toga, kao i od većine Vučićevih obećanja. I da se razumemo još nešto važnije: suština ove priče nije nikakva pomoć natalitetu, nego uvlačenje što većeg dela ovog našeg ojađenog društva u sistem koji ga dodatno korumpira kroz najsitnije kapilare. Nije to neka nova priča, to je još Sloba provalio kada je onomad dozvolio da se otkupe društveni stanovi u vreme hiperinflacije: op, od 3 do 200 maraka svako i odjednom smo postali i kućevlasnici i učestvovali u privatizaciji i skapirali da je jebiga nekako okej kada je okolo sranje i neuređeno društvo jer možeš makar da nešto smuvaš i završiš sebi krov na glavom. Ta priča je i ulje i brašno za glas. To je i ova “mera”.

Sve poteze u kojima se nekakva direktna i neposredna korist obećava opranim i neopranim narodnim masama treba gledati u tom ključu: ideja je da se što više nas uvuče u priču da je, eto, politika u stvari samo tamo gde imamo neku neposrednu korist i da je normalno da se krade ali da treba i da se daje malo narodu. Time se u stvari navikavamo da je normalno da narod bude zavistan direktno od vlasti za pare. Ne da treba da nešto sam uradi pa da zasluži olakšicu, što bi voleli libekovci. Ne da treba nešto da ima zagarantovano, što bismo voleli mi ostali koji nismo sintetički replikanti. Nego da država daje – ali samo ako si zaslužio i ako si pravi, što vole samo govna koja su zajahala državu, tj. sprega tajkuna i političke klase o kojoj Vučić toliko priča kao o najcrnjem neprijatelju, a sam je njen deo već 20 godina.

U stvari nije sam

Prvi problem je, dakle, što je ova “mera” u stvari populističko mazanje očiju koje ima pogubne posledice po shvatanje toga kako društvo treba da funkcioniše. Ali drugi problem je još grđi, i čuči u tome kako nam se prikazuje razlog zbog kojeg je takva “mera” potrebna. Od svih se čuje jedna mantra: smanjujemo se kao NAROD, nema NAS dovoljno, NESTAĆE SRBA. Samo što jebiga, ovo nije država u kojoj žive samo Srbi. I onda sledeće što čuješ je DA VIDIŠ SAD KAD CIGANI KRENU DA SE KOTE JOŠ VIŠE i MAJKE MEDVEĐE ZAHVALNE VUČIĆU HEHE, što sve lako može da završi na odredištu na kome stoji znak POKAŽI PAPIR DA SI SRBIN DA DOBIJEŠ PARE. Što me samo dodatno učvršćuje u uverenju da Vučića i sve ostale fejshagere oko njega u stvari zabole živo za Srbe, oni su brate 1% ušemljenih, važno im je samo kako biomasa naroda može da se upregne da radi kao marva. Samo im izgleda sve nešto manjka mase kako odmiče vreme, nekako se masovno iseljava iz zemlje, pa šta ćemo nego da pravimo nove daj podstiči to! A prošle godine je bilo “majke lenje oće da sede kod kuće seru decu i dobiju pare”, tru stori, pričao mi predsednik.

Postoji i treći problem i zasniva se na omiljenoj disciplini populista na vlasti i Blic komentatora: pišanju po slabijem. Vučić i ostale vampirčine uporno prebacuju odgovornost na žene. Žene neće decu, ajde da im dajemo pare. Žene abortiraju, ajde da ih nateramo da slušaju otkucaje srca bebe to jest da kopiramo ideje najmračnijih reptila iz južnjačkih američkih država. Žene su poluđele od feminizma i opijene su svojim novostečenim supermoćima da ne budu samo jebozovni hibridi inkubatora, rerne i usisivača pa sada urušavaju naše do skoro tako stabilno i organizovano društvo, ajde da ih šaljemo u kujnu, može i poneki šamar ili ajde baš retko metak al ne mora baš u javnosti ispred socijalnog brt koji ti je.

Poslednji put kad sam proverio, pre 6 godina, za pravljenje dece je bilo potrebno dvoje, a mislim da tehnologija još uvek nije toliko uznapredovala da mama sve može sama, mada će brzo. A još nešto sam skapirao od kada imam dete – okolina i društvo utiču na razvoj deteta jedno osamsto pesto puta snažnije nego što su roditelji spremni da priznaju. Od toga šta trudnica ima da pojede, preko toga kakvo je porodilište, pa kakve dete prilike ima za vrtić i školu i nadalje i naširoko i aaaa sve. Sve te okolnosti utiču i na odluku o tome da li imati dete, naravno, ako uopšte imaš i luksuz da o takvim odlukama razmišljaš. A znamo valjda ko je odgovoran za te okolnosti: onaj kome su na opsesivno-kompulsivno redovnim konferencijama za štampu i intervjuima kod Marića puna usta, toga kako na svojim plećima nosi teret jedne države i boljitka ovog naroda.

E, ako to znamo, onda moramo da znamo i da nije problem u ženama, nego je problem pre svega u tebi, predsedniče. Jer da žena ne mora da misli na to da li će je na razgovoru za posao pitati da li planira decu, da zna da će imati ginekologa koji ne misli na to kako mora da stigne na drugu smenu u privatnu ordinaciju, da veruje da će njeno dete da uči nastavnik koji ne razmišlja o štrajku da bi namakao još koju bednu hiljadicu na 40 soma plate, da ne misli da je 40 soma plate ko kuća jebena, a 10 soma mesečno za dete neka kurčeva pomoć, da nema svih tih nesretnih okolnosti na čijem si stvaranju aktivno učestvovao, ti i sve ekipe u poslednjih 30 godina, ali sada baš ti i samo ti nastavljaš još jače i do samog kraja, pa rađale bi majke Obiliće na buljuke! Zato, Predsedniče, evo jedan očinski savet: nosi tu tvoju populacionu politiku tamo gde joj je jedino i mesto – pravo u pičku lepu materinu.