Zimsko popodne jednog hejtera

– E, aj idemo na neku predstavu za dan zaljubljenih?
– Pff, haha.
– Daaaj, što si takav, sve moje drugarice idu sa momcimaaa?
– To zvuči kao kompliment, drago mi je što nisam jedan od tih retarda.

Jebemu mater i taj dan zaljubljenih. Shvatio sam da je komunizam kod nas bio dobar samo zbog jedne stvari: nije jebao 2% stvari koje dolaze sa zapada. A šta je sad ovo, pored rođendana, godišnjice, osmog marta, dana kada joj je umro ker i dana kada joj je uvenula orhideja, moram još da BUDEM TU i na svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara? Neće ići, rođaci.

Al dobro ajde, nagovorili me ortaci da moram da joj kupim makar neki poklon, nisam izgleda baš neki karakter, al to ste skontali. ŽELIM da krenem u grad, al ne idu tramvaji. Ni trolejbusi. Zaboravio neko da napiše da se koriste samo po lepom vremenu. Oko trista metara putujem pola sata jer ne radi semafor na glavnoj raskrsnici u kraju. Što ne radi? Pao sneg, jebi ga. E, a što mi ne radi internet po pola dana? Pao sneg, pa nešto popravljamo. Jebote, nek me neko jebeno uputi, jel sneg počeo prvi put da pada ove godine? I jel pada sneg ili neka bela smesa koja KVARI sve živo a pritom je i opravdanje za sve živo? Ljudi se jednostavno nekako naviknu na to.

Evo na primer, čekam ortaka koji živi ulaz pored mene, i mrtav ladan kasni deset minuta. Eeej, samo treba da se spusti dole. Kad sam ga pitao da li je danas dan kada je odlučio da mi dokaže da je „mentally challenged “, nonšalantno je odgovorio sa „vanredna situacija je, sneg je“. Ne seri,Jeti, pa šta je bilo tražio si izlaz iz pećine pola čuke!? Elem, retard je jedan od onih ljudi koji nose ONE patike. Tvrdim da su te patike zavera nekih ludih judeomasona– gej lobija, jer mislim da im je primarni cilj ODBITI svaku devojku koja ti priđe dovoljno blizu da ih vidi. Naravno postoje ljudi koji mogu da ih nose i da i dalje mogu da smuvaju bilo koju pičku na svetu. Kao što je Bil Gejts.

Boleo me kurac za ortaka, ionako nikad neće videti pičke, a i laže za malu Milicu da je jebo, video ga Šomi to veče na ruletu, trošio kevin topli obrok. Jebote, sve neradnici oko mene. Al oni su okej, tačnije kao ja su. Kradu Bogu dane, troše nepostojeću kintu i glume šmekere. Najviše me zapravo nerviraju ljudi koji imaju taj prefiks „zapravo“. Ili da budemo malo vokabulniraniji (upravo sam izmislio ovu reč), svi oni kvazi-ljudi. Kvazi-pesnici, kvazi-muzičari, kvazi-slikari. Kvazi-intelektualci su se namnožili kao Šiptari. I umesto da ih teramo sa ZAZ koncerta na Indirin pa tamo o istom trošku odma legitimišemo i vidimo ko je zaista završio neko mašinstvo ili sličan bauk-težak kurac – mi kao “neka, nikom ne smetaju”. Jesam li pominjao već Šiptare? I tako, u trenutnom mnoštvu ih (=nas), od “ja ne gledam TV” statusnog simbola polako evolviramo u pravcu realizacije da naravno da ne gledamo reklame za Mr. Propera, kad možemo na 9gag.com, jutjubu i Tarzaniji da biramo koji će zabavni sadržaj da nam đuska pred očima. “Ja uključim TV samo da mi svira nešto u pozadini”. A šta, moja baba gleda Grand Paradu da bi se informisala o predizbornoj kampanji u Indoneziji? Sad si ti završio nuklearnu fiziku što umesto TV-a upališ komp pa trla-baba-lan? Koga bre mažeš rođače, pa ja sam pio zidarsko pivo dok ti je ćale još stavljao kišobran na vršanjaka želeći da spreči katastrofu. Da je samo znao na šta ćeš ličiti, stavljao bi po dva komada.

Moj ortak nije od tih ljudi. On je samo regularan retard. Koga čekam evo već 15 minuta po snegu da idemo da kupimo poklone ženama od para koje nemamo.

U trenucima kada sam već mislio da gubim razum, tok mojih misli prekinula je ljupka devojka sa pitanjem da li želim da pomognem siročićima. Trik pitanje, po meni, jer ne postoji čovek koji može da kaže ne, a opet ono „da“ vuče nešto novo. To novo je davanje priloga u vidu keša. Tu si se zajebala,rodice. Možeš sve da izvučeš, al pare od ovog naroda teško. Nema, kapiraš, NE-MA. Imala je odgovore na prva tri podpitanja, na četvrtom se saplela. Jebi ga, opet se ispostavilo nekako da nije ona mene htela da zavrne, nego da ja NE ŽELIM da pomognem deci.

Konačno, lokacija, Vumen Sikret. Sve znam, kič, lejm, kurac–palac, ništa me ne pitajte, al poklon je poklon i dobro sam i na ovo pristao.

– Izvinite, pošto vam je ovo ?
– Hiljadu trista gospodine. Želite u crvenoj ili crnoj?

Moram priznati da mi je zagolicala maštu.

– Neka bude crna.
– Pa da, stoji vam to nekako.
– Molim?
– Pa vidim ne ide se u teretanu pa su vam se oklembesile, taman da ih malo pogurate.
– Nisu za mene bre, jesi ti norm…
– Pa što nije sramota. Evo da vas upoznam, ima tamo jedan mladi gospodin probava čipk…
– Mrš bre u pičku materinu, idem da joj kupim jebeni sapun!

Nažalost i ta priča sa sapunom je imala posebnu konotaciju. Jebeni ljudi su ludi.