Život sa tarzanom – Deo drugi: 3 Misterije
U prvom delu, pisali smo o bejzik faktorima koje treba savladati radi solidne koegzistencije sa Tarzanom. Sada prelazimo na stvari, koje „Treće oko“ sve sa Spasojem Vlajićem na čelu, ne može da objasni. Bermudski trougao zajednice. Zašto se neke stvari pojavljuju, i isto tako, zašto nestaju? Kako je moguće da su baterije u daljinskom uvek pune? Šta se dešava da ćega uvek puknu na sredini? Koja hrana izaziva plimu i oseku? Naučnici su nemoćni, i pripisuju ove pojave pod paranormalne.
[typography font=”Miltonian Tattoo” size=”24″ size_format=”px” color=”#ff4400″]Voda na plafonu u kupatilu[/typography]
Dolaziš kući sa posla. Stan miriše na kupke i šampone, milina, spa centar. Odlaziš da opereš ruke, i bum! Talas pare, isparenja i vode koja kaplje sa plafona te zapljuskuju kao baba sa četvrtog, koja te je svojevremeno gađala kesama punim vode. Šta se dešava, kada smo usvojili morža i dali mu da baulja po kupatilu? Pločice skupljaju kamenac, boja na plafonu se ljušti. Ne, to nije cunami, to se samo Tarzan tuširao. Nebitno da li je tuš-kabina, kada, đakuzi ili kupatilo iz bugarskih hotela, činjenica je da će celo biti mokro. Kako do ovoga dolazi, ne znam, verovatno da ima neke veze sa feng-šui rasporedom toaleta, obimom kupača, jačinom mlaza i Mesecom u konjukciji sa Venerom. Ako ti treba bliži uvid u problem, kupi šarana od 4 kile i stavi ga u lavor.
– Sveti Oče i majko gospodnja, šta je ovo?
– Sunđer srećo. 10 kila. Popust na količinu.
– Pa šta će ti tol’ko sunđera, si normalna?
– Da skupljam vodu posle tvog tuširanja. Ugovorila sam dil sa Ciganima da im dajem na mesečnom nivou onoliko vode kol’ko ostane posle tebe u kupatilu, a oni će meni da daju 10% od prosjačenja. Pogodi ko je kupio nove čizme!
[typography font=”Miltonian Tattoo” size=”24″ size_format=”px” color=”#ff4400″]Gde je toalet papir?[/typography]
Svaka nedeljna nabavka uključuje toalet papir. Perfex dvoslojni, 8+2 pakovanje, gde ćeš bolje! Misliš, trajaće to barem dve, tri nedelje, kol’ko mogu dvoje ljudi da seru? Pogrešno! Sve i da ti imaš hroničnu konstipaciju, i da ideš jednom dnevno na piš moment, nikad nije dovoljno papira. I baš onog trenutka, kad tebi bude trebalo, neće ga biti. Ratne zalihe ne vredi da praviš, isto će da prođu. Ovaj fenomen ima specifičnu karakteristiku: što veći broj rolni, to brže vreme nestajanja. Probaj da ostaviš jednu, i da napišeš na njoj POSLEDNJA.
– GDE JE TOALET PAPIR?
– Mhmhm, nema…
– Molim?!
– Pa… nema… nestalo…
– Kako to misliš: NESTALO?
– Pa ne znam, potrošio si srećo. Evo, uzmi maramice.
– Maramice? Da uzmem maramice? Vidi ženo, ja sam razuman čovek. Zaista mogu da shvatim da brišeš prašinu samo kad i inhalator prestane da deluje na moju astmu. I da nikad nećeš znati da kuvaš, jer te boli dupe na naučiš. I da peglaš ako i samo ako propadne fotelja na kojoj stoji veš. Ali da ti meni nudiš maramice… To ne prihvatam. Duboko si me razočarala. Najbolje će biti da odeš do radnje, kupiš papir, doneseš meni papir, a nakon toga idi kod mame par dana, ne mogu da te gledam posle ovoga. A kad se vraćaš, opet kupi papir. Troslojni boktejebo, oš’ da mi dupe bude k’o tvoje pete?
[typography font=”Miltonian Tattoo” size=”24″ size_format=”px” color=”#ff4400″]Where have all the sperm gone?[/typography]
Dobro, ovo možda i nije neko učestalo pitanje. Ali, ajmo sistemom eliminacije: Muškarci vole da provode vreme sami. Za to vreme, nekad vole da se diraju. Jbg, nema lepše nego sam svoj majstor. I to je super. Ono što mene mori je gde odlazi sva ta sperma? Uvati ga zornjak, onaniše u krevetu – gde? Pornić na tv-u, sedi u fotelji – gde? Bez pretpostavki. Ipak, možda je i bolje da ova misterija ostane nerazjašnjena forever. Oktrivanje lokaliteta malo pre pomenute izlučevine može samo da doprinese zgražnjavajućim pogledima, kao i neprijatnom osećaju koji zauvek ostaje prisutan. Radoznalost je ubila mačku, a radoznalost u ovom slučaju ubija i ono minimalno zrno romantike, koje je ostalo posle 4 godine zajedničkog deljenja ljubavi, smradova i ostalih gasova.
– Mmmm, to, to, tako, uf…
– Šta radiš bre to?
– Kako šta, drkam!
– Pa ja ležim pored tebe konju jedan!
– Hoćeš ti da mi…?
– Stvarno si seljačina!
– Hoćeš ja tebi da…?
– Ma nema teorije!
– Oš’ da se malo…?
– Neću, nije mi do toga!
– Pa šta hoćeš koji moj?
– Neću ništa, samo mi nije jasno kako možeš ispred mene da se samozadovoljavaš?
– Ti se ispred mene: depiliraš, čupaš brkove, menjaš uloške, pet dana u mesecu mi je butina krvava od tvog guženja, prdiš, podriguješ, kao da si mi jebena sestra. Papa u penziji ima veći libido od tebe. Vozam te sa posla, dovozim te kod kozmetičara, pijem kafu sa tvojom ludom kevom, i pritom se ne bunim. Ne daš mi da jedem u krevetu, da češem dupe kad ti dođu drugarice, smaraš me pričom o tvojim frigidnim koleginicama, čak te ponekad i čujem. I još me pitaš što moram da se relaksiram na ovaj način? Ajde mi i to zabrani, pa da odem da volontiram u Hilandaru, ionako isposnici imaju više sexa od mene.
Da se razumemo, ovo nije žaljenje. Nije ni hvaljenje sa druge strane, samo je način obitavanja. Tarzan će uvek biti misterija, i svaka žena koja dođe u zajednički domet sa njim treba da bude veoma počastvovana što baš ona ima mogućnost da otkriva te misterije. On možda ne ostavlja šerlokovske tragove iza sebe, ali će uvek ostaviti čarape na podu. I nemoj da se varaš, misleći da si sve videla i naučila. Možda baš sada on leži u krevetu, čupa dlake sa dupeta, i pravi ti mali venčić, koji će te dočekati na jastuku. Slatko, a?
