Zločin i Dušanova kazna

Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić poznatiji kao Dušan Silni je bio srednjevekovni Srpski kralj i car. Najveći jebač i poznavalac fudbala na svetu. Posle njega na vlast je došao njegov sin Uroš Nejaki i kako to obično biva raspičkao očevinu na kurve, pajdo i otvoreni poker. Od tada do dana današnjeg na vlasti se smenjuju samo takvi – nejaki. Oni nam nisu doneli ništa osim nedosanjanog sna da ih sve zakačimo kukama za lov na tostolobika, dovučemo do grdskih trgova, skinemo gole, potrpamo na gomilu, zavežemo bodljikavom žicom oko kurčeva i priključimo je na konstantan izvor električne energije. Silni nam je doneo nešto najbolje ispisano na komadima papira do scenarija za Mućke. Dušanov zakonik!

Tačno je da je taj zakonik suviše radikalan za današnja poimanja i da, ako bi se za svaku recimo krađu odsecala ruka ili kopalo oko, ja bih ovo kucao nogama, a tebi bi čitala keva. Ipak za zločine teže od skidanja niskobudžetne tajlandske pornjave sa drogiranim sakatim midžtima preko torenta i hvatanja komunalne pandurke za sisu ovaj zakonik je neophodan.

Pedofilija

Definisana je kao seksualna sklonost prema deci istog i suprotnog pola i još uvek nije definisana kao hobi prebogatih uticajnih nakaza koji decu kupuju na tržištu belog roblja ili ih jednostavno navuku, u svakom smislu. Znajući da sa parama koje poseduju mogu da korumpiraju svakog sudiju i svaki sud. Od američkog crnog dečaka koji je naprasno postao bela devojčica, preko katoličkog sveštenstva pa sve do ovog našeg pravoslavnog koje se godinama umešno prikrivalo.

Većina pedofilčina svoje nagone, koji se ne mogu nazvati ni životinjskim, zadržava na nivou fantazije. Uglavnom jer se boje eventualnog hapšenja ili im je sopstveni život iz nejasnih razloga previše mio pa im je žao da svoje muke prekrate ispijanjem litarskog pakovanja Domestosa na eks. Ovi ostali i kad budu nahvatani dobiju malo veću kaznu nego lovokradica za odster košute van sezone lova. Time sudovi samo daju podstrek ostalim monstrumima iz ove branše da iz fantazije pređu na penetraciju.

Silovanje

Definisano je kao prisiljavanje na seks uz upotrebu fizičkog ili psihičkog nasilja. Slučaj nasline jebačine je u teoriji veoma lako dokazati jer se može uzimati uzorak sudžuka iz enterijera pičke, kože ispod noktiju, dlačurina sa odeće, itd. U praksi je sve ovo utopija iz dva osnovna razloga. Prvi je taj što žene silovanje ne žele da prijave jer ih je sramota šta će pomisliti svi od oca do radnika na skeli preko puta. Drugi je taj što postoje žene kojima je pamet daleko kraća od Pižonovog vokabulara. Takvim ženama se, iz čiste obesti, omakne da za silovanje optuže giliptera kom su dale nedvosmislenu usmenu dozvolu da ih odvali od kurca.

Kada i pored svih ovih prepreka, ovaj polu čovek – polu iscedak jalove sperme iz majmunovog čvabala i bude osuđen, njegova kazna je uvreda za žrtvu. Uvreda je  i za sve muškarce koji žene na seks i dalje pokušavaju da privole na staromodne načine. Šarmom, humorom, lepim manirima, ćaletovim parama i svime ostalim što se pretvaraju da poseduju.

Trgovina ljudima

Postoje razni vidovi trgovine i većina ih je nelegalna. Trgovina oružijem, tragovina narkoticima, trgovina vakcinama i preparatima za mršavljenje kao i svim ostalim što donosi veću finansijku dobit nego singl iz keca u dvojku na sred Old traforda. Danas se ljudima ne trguje da bi se bavili fizičkim poslovima kao što su branje pamuka i malina ili selidba nameštaja. Za to mogu da se obrate mnogobrojnim agencijama u Srbiji, Bugarskoj ili Rumuniji i tu radnu snagu dobiju za manje love nego što bi morali da isplate trafikerima da te iste ljude ukradu, natovare u kontejnere i dopreme ih pomorskim saobraćajem.

Trgovina ljudima služi isključivo da bi tajkunčine i arapski šeici mogli da naruče decu i žene na kilo kao prekrupu ili starter za piliće i koriste ih za ono o čemu sam pisao u prethodna dva pasusa. Problem nastaje kada se ta marva izvršioca nekako i ulovi. Gotovo ih je nemoguće osuditi jer su oni jedini direktan link do rase ljudi koja je u stanju za bosanskog balvana koji šuta loptu dati četrdeset miliona evra. Ta rasa ljudi braneći njih brani sebe. Ta rasa ljudi ima milijarde, hoće da jebe decu pre ručka i siluje žene posle večere. Nikad ni jedan od njih nije bio osuđen niti će biti osuđen. Može im se, sva nafta je njihova…

Trgovina organima

O ovome ću kratko jer je ovo samo jedna frakcija trgovine ljudima. Dovoljno je pitati sledeće. Ako su ljudi spremni dati ogromnu lovu da bi mogli da siluju žene i decu u slobodno vreme, koliko su tek spremni dati kad im otkaže bubreg, jetra ili čuka?

Ratni profiteri

Rat je društvena igra u kojoj dve ili više strana oružanim nasiljem pokušavaju da konfiskuju ono što misle da im pripada i traje dok ne pomisle da im pripada nešto rusko. Rečeno je da rat iz čoveka izvlači sve ono najbolje i sve ono najgore. Ovo se ne odnosi na ratne profitere jer oni nisu ljudi – još nije izmišljeno čak ni sintetičko jedinjienje koje bi iz takvih moglo da izvuče bilo šta dobro. Problem sa kažnjavanjem ratnih profitera je jednostavan. Profiteri su. Dakle, kad utihne eho poslednjeg ispaljenog metka puni su para kao Džej Zi. Njima pokupuju fabrike, političare, sudije i ziđu crkve. Kazna onih koji nekako i budu oseđeni je toliko simbolična da u onima koji Arkana smatraju narodnim herojem budi želju da uskoro bude novog rata u kom bi se i sami omrsili.

Srbija je mnogo puta ratovala i fabrikovala mnogo ratnih profitera, ali to nikako nije jedini razlog što nam je tako kako nam je i što nam je Žigić kapiten reprezentacije. Svaki Amerikanac koji je bar jednom izašao na izbore je ratni profiter, samo što su oni iskusniji i složniji pa svoj plen podele međusobnu, prežderu se bigmekova i svi budu zadovoljni.

Nasilje u porodici

Da se odmah razumemo. Jedan šamar mesečno koji balkanski vepar plasira ženi kad dođe pijan iz kafane, jer mu je musaka ladana i presoljena, ne želim izjednačavati sa prethodno navedenim zločinima. Iako se takvih ljudi gnušam kao tuđeg korišćenog kurtona i špic klještima bih im nokte čupao iz dosade.

Pod nasiljem u porodici se podrazumeva svakodnevni, kako psihički tako i fizički teror svih onih koji su na bilo koji način inferiorni, pa maker i finansijski. Ovi slučajevi prolaze nekažnjeno iz sličnih raloga kao i kod silovanja. Žene ne žele da prijave torturu jer se plaše reakcije okoline i reakcije muža koji bi tek onda mogao da im skače po lobanji. I figurativno i bukvalno. Drugi je taj što se iz nekog teško objašnjivog razloga ponašaju kao maloumni prerasli zigoti koji i dalje spominju neku ljubav, romantiku i pušenje na kiši.

Muškarac osuđen u Srbiji zbog nasilja u porodici je ređa pojava od upotrebljivog centaršuta Nemanje Tomića. Čak i kad se desi takav pravosudni incident kazna bude toliko mizerna da mnogim normalnim muškarcima padne na pamet da nalupaju svoju sisatiju polovinu čim počne da sere zbog čarapa ostavljenih na mikrotalasnoj. Onda im misli prekine činjenica da bi im otvaračem za konzerve odsekla muda na spavanju i preparirala ih da stoje u dnevnoj sobi iznad televizora.

Silna kazna

Postoje zločini za koje je robija zaista odgovarajuća kazna. Recimo ljudi koji kradu automobile, prodaju lako kvarljivu robu na pijaci, bankari, Saša Popović i mnogi slični njima, treba da budu sankcionisani za svoja zlodela isključivo zatvorkom kaznom.

Ove gore navedene greške prirode, abortusi evolucije i kritične devijacije genetskog koda moraju biti mučene. Srednjevekovnim tehnikama kako i dolikuje takvima. Njihova svakodnevna patnja treba uživo da se prenosi na javnom servisu u terminu između Muzičke slagalice i Drugog dnenika. Da se najavljuje kao novi rijaliti šou edukativnog karaktera. To je jedini način da se onima kojima slične ideje levitiraju po to malo mozga što imaju utera strah u kosti kako iste kasnije ne bi morale da im se lome glavčinom od traktorske prikolice. Za njih je robija usluga, a dva odsečna udarca krampom u slepoočnivu velikodušan poklon.

Oko za oko, zub za zub, jecaj za jecaj… dan za danom!